Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преносиве тапете

Преносиве тапете
Тапете су често биле инспирисане мотивима из Кине

Да би улепшали зидове својих домова, древни Кинези су још две стотине година пре наше ере лепили на њих провидан папир направљен од пиринчане сламе, који је представљао претечу тапета. За настанак тапета какве знамо данас такође су заслужни Кинези, у чијој је земљи направљен и први лист хартије.

Богаташи су вековима хладне зидове својих замкова облагали таписеријама и дрвеним резбаријама, а прве зидне облоге од хартије настале су у Европи, 1481. године. Тада је француски краљ Луј XI наредио да се руком ослика 50 свитака хартије. За тај посао био је задужен сликар Жан Бордишон. Пошто се краљ често селио из једног у други замак, његове тапете са анђелима насликаним на плавој позадини биле су преносиве: са доње стране су обложене платном и уоквирене, па су вешане на зидове исто као уметничке слике.

Најстарији сачувани примерак тапета у Европи пронађен је у Кембриџу и настао је 1509. године. На њему су приказани плодови нара, отиснути на полеђини прогласа који је издао Хенри VIII.

Прве тапете могли су да приуште само имућни људи. За њихово прављење требало је уложити много труда, па су због тога биле скупе. Хартија је у почетку прављена у блоковима, на које су мотиви отискивани помоћу дрвених печата или шаблона, а сваку боју требало је посебно нанети. Затим је лепљењем спајана у дуге траке и намотавана на калемове. Луј XVI је 1778. године издао декрет којим је прописао да ролна тапета мора бити дугачка приближно десет и по метара.

Тек средином 19. века, са проналаском машина које су могле да направе дугачке, такозване бескрајне папирне траке, али и машина са бакарним ваљцима који су штампали дезене у више боја, тапете су постале доступне и слојевима становништва са скромнијим примањима. У 19. веку променио се и начин производње хартије, па је папир, уместо од куваног платна, почео да се прави од дрвене пулпе.

Двадесете године прошлог века биле су златно доба тапета. Цена им је толико опала да је почетком 20. века остало сведочанство да је у Америци било јефтиније зидове обложити тапетама него их обојити. После Другог светског рата, са проналаском нових материјала, направљене су и прве пластифициране зидне облоге, које су могле да се перу и биле су отпорније на цепање.

У ери модернизма и минимализма тапете су готово заборављене, да би се данас, са појавом нових материјала и савремених техника штампања, поново вратиле на зидове домова широм света, омогућавајући брзу и јефтину трансформацију животног простора.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.