Енергија – приоритет за Европу, шанса за Србију

Економски односи Италије и Србије, последњих година у успону и по обиму и по квалитету, оснажени су новим међувладиним споразумом – Протоколом о енергетској сарадњи две земље, који су јуче у Београду потписали Клаудио Скајола, министар за економски развој Италије, и Петар Шкундрић, српски министар енергетике. Тиме је отворена још једна област за важно стратешко повезивање Србије и Италије, која је иначе наш трећи трговински партнер, уз укупну размену од 2,1 милијарду евра у 2008. години, и један од три најзначајнија страна инвеститора, са око 800 милиона евра уложеног капитала (у банкарском сектору, области осигурања и аутомобилске индустрије).

У оквиру програма помоћи од укупно 198 милиона евра, италијанска влада је одобрила 30 милиона евра кредита како би мала и средња предузећа у Србији под повољним условима куповала италијанску опрему.

У Србији послује око 200 италијанских фирми које запошљавају око 18.000 радника, рекао је Скајола, а нови протокол ће омогућити да се сарадња прошири и на сектор обновљивих извора енергије (изградњу малих и средњих хидроелектрана, коришћење енергије ветра, биомасе и сунца), гасне и нафтне привреде и преноса електричне енергије. За Србију би то био знатан допринос новом инвестиционом циклусу у области енергетике, а за Италију начин да одговори на последице глобалне економске и финансијске кризе.

Колико је Италија заиста погођена овом кризом, какву је стратегију ваша влада припремила да ублажи њене ефекте и како ће то утицати на већ започете послове и најављене инвестиције у Србији и на Балкану?

Банкарски систем Италије је мање загађен „поквареним“ хартијама од вредности него неке друге земље, па смо могли да интервенишемо како би предузећа захваћена кризом добила кредите. Нарочито смо се побринули за мала и средња предузећа која послују на међународном тржишту и везана су за извоз и увоз. Изашли смо и са програмом социјалних мера за раднике који су због кризе остали без посла, како би прегурали кризу. А излаз је већ на видику, ако је веровати изјавама гувернера Европске банке.

Што се тиче Србије, која је кризом мање погођена од земаља у региону, видимо је као централну фигуру у нашим плановима за Балкан, нарочито после данашњег потписивања Протокола о енергетској сарадњи. Протоколом  је, поред осталог, предвиђено да енергетске компаније из Србије и Италије оснивају заједничке фирме које би учествовале у реализацији разних пројеката у вашој земљи, али и изван њених граница. Италија, у том смислу, намерава да обнови сарадњу у преносу електричне енергије са Црном Гором, а споразум са Републиком Српском би требало да омогући и да фирме из Србије и Италије што пре заједнички наступе у изградњи хидроцентрале на водотоку Дрине. У плану је и изградња термоелектране (на угаљ) у Србији.

Италија је веома заинтересована и за Паневропски нафтовод, а њено учешће у изградњи гасовода Јужни ток, који је један од приоритетних пројеката у Европи, зависиће од тога да ли ће се у оквиру Европске уније прикупити додатна средства за његово финансирање.

Шта је са улагањем „Фијата“ у „Заставу“?

Посао се свакако наставља. Договор ће бити поштован. Чињеница је да је „Фијат“, баш као и целокупна аутомобилска индустрија у свету, био озбиљно погођен глобалном економском кризом, али је ипак прошао боље од многих, захваљујући томе што за разлику од других има веома конкурентну производњу. Од помоћи су, морам да кажем, биле и подстицајне мере Владе Србије за куповину „Фијатових“ возила у вашој земљи.

Шта очекујете од данашњег енергетског споразума?

Он потврђује досадашњу сарадњу Србије и Италије и представља оквир за наше будуће заједничко стратешко ангажовање у области енергетике. Србију и цео регион требало би да занимају већа производња струје, ширење експлоатације угља (италијанска компанија „Едисон“ има конкретне пројекте), као и боље коришћење обновљивих извора енергије, које Италија подржава јер се залаже за смањење емисије штетних гасова.

-----------------------------------------------------------

Индустријски дистрикти и бели шенген

Клаудио Скајола предложио је јуче у Београду оснивање заједничких „индустријских дистрикта” Италије, Србије и Румуније. То повезивање предузећа било би дефинисано потписивањем трилатералног споразума, рекао је он у разговору са потпредседником Владе Србије и министром економије и регионалног развоја Млађаном Динкићем.

Скајола се састао и са премијером Србије Мирком Цветковићем, и том приликом, поред осталог, потврдио да ће се Италија залагати да се Србија до краја године нађе на белој шенгенској листи.

Клаудио Скајола се састао и са српским премијером Мирком Цветковићем, који је истакао да упркос светској економској кризи треба још интензивније сарађивати са Италијом, како би биле обезбеђене њене додатне инвестиције у Србију.

Цветковић је нагласио и да две земље имају висок ниво спољнотрговинске размене, као и да је Италија међу водећим земљама по обиму улагања у Србији и то у банкарском сектору, области осигурања и аутомобилске индустрије.

„У оквиру укупне робне размене Србије са светом у 2008. години, Италија је заузела треће место, а у оквиру размене са Европском унијом та земља је на другом месту по вредности оствареног извоза и увоза”, наводи се у саопштењу Владе Србије.

Александра Мијалковић