Energija – prioritet za Evropu, šansa za Srbiju

Ekonomski odnosi Italije i Srbije, poslednjih godina u usponu i po obimu i po kvalitetu, osnaženi su novim međuvladinim sporazumom – Protokolom o energetskoj saradnji dve zemlje, koji su juče u Beogradu potpisali Klaudio Skajola, ministar za ekonomski razvoj Italije, i Petar Škundrić, srpski ministar energetike. Time je otvorena još jedna oblast za važno strateško povezivanje Srbije i Italije, koja je inače naš treći trgovinski partner, uz ukupnu razmenu od 2,1 milijardu evra u 2008. godini, i jedan od tri najznačajnija strana investitora, sa oko 800 miliona evra uloženog kapitala (u bankarskom sektoru, oblasti osiguranja i automobilske industrije).

U okviru programa pomoći od ukupno 198 miliona evra, italijanska vlada je odobrila 30 miliona evra kredita kako bi mala i srednja preduzeća u Srbiji pod povoljnim uslovima kupovala italijansku opremu.

U Srbiji posluje oko 200 italijanskih firmi koje zapošljavaju oko 18.000 radnika, rekao je Skajola, a novi protokol će omogućiti da se saradnja proširi i na sektor obnovljivih izvora energije (izgradnju malih i srednjih hidroelektrana, korišćenje energije vetra, biomase i sunca), gasne i naftne privrede i prenosa električne energije. Za Srbiju bi to bio znatan doprinos novom investicionom ciklusu u oblasti energetike, a za Italiju način da odgovori na posledice globalne ekonomske i finansijske krize.

Koliko je Italija zaista pogođena ovom krizom, kakvu je strategiju vaša vlada pripremila da ublaži njene efekte i kako će to uticati na već započete poslove i najavljene investicije u Srbiji i na Balkanu?

Bankarski sistem Italije je manje zagađen „pokvarenim“ hartijama od vrednosti nego neke druge zemlje, pa smo mogli da intervenišemo kako bi preduzeća zahvaćena krizom dobila kredite. Naročito smo se pobrinuli za mala i srednja preduzeća koja posluju na međunarodnom tržištu i vezana su za izvoz i uvoz. Izašli smo i sa programom socijalnih mera za radnike koji su zbog krize ostali bez posla, kako bi pregurali krizu. A izlaz je već na vidiku, ako je verovati izjavama guvernera Evropske banke.

Što se tiče Srbije, koja je krizom manje pogođena od zemalja u regionu, vidimo je kao centralnu figuru u našim planovima za Balkan, naročito posle današnjeg potpisivanja Protokola o energetskoj saradnji. Protokolom  je, pored ostalog, predviđeno da energetske kompanije iz Srbije i Italije osnivaju zajedničke firme koje bi učestvovale u realizaciji raznih projekata u vašoj zemlji, ali i izvan njenih granica. Italija, u tom smislu, namerava da obnovi saradnju u prenosu električne energije sa Crnom Gorom, a sporazum sa Republikom Srpskom bi trebalo da omogući i da firme iz Srbije i Italije što pre zajednički nastupe u izgradnji hidrocentrale na vodotoku Drine. U planu je i izgradnja termoelektrane (na ugalj) u Srbiji.

Italija je veoma zainteresovana i za Panevropski naftovod, a njeno učešće u izgradnji gasovoda Južni tok, koji je jedan od prioritetnih projekata u Evropi, zavisiće od toga da li će se u okviru Evropske unije prikupiti dodatna sredstva za njegovo finansiranje.

Šta je sa ulaganjem „Fijata“ u „Zastavu“?

Posao se svakako nastavlja. Dogovor će biti poštovan. Činjenica je da je „Fijat“, baš kao i celokupna automobilska industrija u svetu, bio ozbiljno pogođen globalnom ekonomskom krizom, ali je ipak prošao bolje od mnogih, zahvaljujući tome što za razliku od drugih ima veoma konkurentnu proizvodnju. Od pomoći su, moram da kažem, bile i podsticajne mere Vlade Srbije za kupovinu „Fijatovih“ vozila u vašoj zemlji.

Šta očekujete od današnjeg energetskog sporazuma?

On potvrđuje dosadašnju saradnju Srbije i Italije i predstavlja okvir za naše buduće zajedničko strateško angažovanje u oblasti energetike. Srbiju i ceo region trebalo bi da zanimaju veća proizvodnja struje, širenje eksploatacije uglja (italijanska kompanija „Edison“ ima konkretne projekte), kao i bolje korišćenje obnovljivih izvora energije, koje Italija podržava jer se zalaže za smanjenje emisije štetnih gasova.

-----------------------------------------------------------

Industrijski distrikti i beli šengen

Klaudio Skajola predložio je juče u Beogradu osnivanje zajedničkih „industrijskih distrikta” Italije, Srbije i Rumunije. To povezivanje preduzeća bilo bi definisano potpisivanjem trilateralnog sporazuma, rekao je on u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem.

Skajola se sastao i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, i tom prilikom, pored ostalog, potvrdio da će se Italija zalagati da se Srbija do kraja godine nađe na beloj šengenskoj listi.

Klaudio Skajola se sastao i sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem, koji je istakao da uprkos svetskoj ekonomskoj krizi treba još intenzivnije sarađivati sa Italijom, kako bi bile obezbeđene njene dodatne investicije u Srbiju.

Cvetković je naglasio i da dve zemlje imaju visok nivo spoljnotrgovinske razmene, kao i da je Italija među vodećim zemljama po obimu ulaganja u Srbiji i to u bankarskom sektoru, oblasti osiguranja i automobilske industrije.

„U okviru ukupne robne razmene Srbije sa svetom u 2008. godini, Italija je zauzela treće mesto, a u okviru razmene sa Evropskom unijom ta zemlja je na drugom mestu po vrednosti ostvarenog izvoza i uvoza”, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Aleksandra Mijalković