Глобални преврат долара

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 9. марта – Ја сам слабији, једва састављам крај с крајем, а вредност моје валуте скаче у свету, па где је ту правда, вајка се овдашњи комшија. Слично њему, али у обрнутом смеру, згранутост нескладима изражавају становници широм планете: „Нема правде у финансијама кад Америци, чији нас је лом све бацио у очај, сада расте цена, на монетарној курсној листи.”

Обе врсте чуђења потврђују да је на делу „парадоксални” феномен – да јача новац који важи за узрочника и домаће и глобалне текуће кризе. Поједностављено, у току је специфични „доларски преврат”: његова вредност расте иако је „главни кривац” што она опада готово свему другом, и овде и напољу.

Ствар делује „перверзно”, констатује данас „Њујорк тајмс” у ударном напису. И прецизира: „Свет је узнемирен због ширења финансијске кризе, али једно место лако привлачи новац, а то је баш оно исто из кога је настала већина проблема (за све) – Сједињене Америчке Државе.”

Под насловом „Растући долар уздиже САД, али доприноси кризи напољу”, лист настоји да пронађе одговор за појаву таквог зачараног круга. Па каже да је то, превасходно, последица два процеса: враћања новца америчких бизнисмена овамо као и повећаних страних, нарочито кинеских, куповина америчког дуга. 

Прибежиште се, дакле, тражи тамо одакле би требало, по свим показатељима, да се бежи. Попут Америке у покушају да спасе своје финансијске гиганте, на исти начин и свет на њу примењује принцип „сувише велико да би се допустило да пропадне”. Другим речима: превише смо повезани и у ситуацији кад нигде више нема сигурности, најбоље је – учврстити финансијску (сада кризну) осовину, САД, јер у супротном настаје још већи хаос, са огромним губицима за све улагаче.

Америка личи, при томе, на усавршенију „пирамидалну шему” – глобалних размера. Веровање у ванредно велике добити испоставља се као општи губитак, али не, бар засад, и као општи крах, јер превладава – међузависност, која упућује на сарадњу, зарад смањивања губитака.

Превладава уверење да ће САД исплаћивати свој дуг, рекао је „Тајмсу” вашингтонски специјалиста Вилијам Клајн. Па „долар бележи узлет – прошле године за 13 одсто – окоришћујући се глобалном паником”. То још није она размера каква је била при настанку евра, чија је вредност према долару и даље вреднији него онда, али се америчка валута, којој је донедавно предвиђан губитак доминантне улоге, поново „потврдила као монета глобалних резерви”.  

Али, то уједно значи – наставља њујоршки лист – да долар, који се овамо улаже у куповину обвезница, неће досегнути до оних којима је такође неопходан. У шкрипцу би се, како наводи „Тајмс”, нашле не само афричке и неке азијске, него и поједине источноевропске земље које вапију за рефинансирањем дугова, а чију је ситуацију Светска банка описала и са зебњом од могућних политичких „непогода”. „Многе европске земље су на рубу неотплативости својих обавеза”, сматра Кенет Рогоф, бивши шеф економиста Међународног монетарног фонда (ММФ). „Ово је трећи талас финансијске кризе који ће јако погодити земље с ниским проходима”, цитиран је Едвард Прасад, такође бивши високи функционер ММФ-а, а сада истраживача у вашингтонској институцији Брукингс.

У уобичајеним околностима, наставља „Тајмс”, раст долара би Американце забринуо да ће им то смањити извоз. Али овдашњим политичким стратезима је, додаје се, сада важније да привуку што више купаца америчког дуга да би се финансирао домаћи „стабилизациони план”.

Превладава процена да нити може свет без Америке, нити она без њега. То је охрабрујућа нова констатација иако, у суштини, није новост. Онеспокојава, међутим, одавно незабележена околност да су обе стране – у критично лошем стању. Што се види, уз остало, и у чињеници да Америка иде наниже, а долар, према осталим валутама, навише. 

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Кругман: План испод потреба

Најновији добитник Нобелове награде за економију Пол Кругман данас је упозорио да ни план председника Барака Обаме, који многи називају „преамбициозним”, не достиже реалне потребе. Предвиђа, каже, отварање или очување три и по милиона радних места у наредне две године, а већ се уочава да их је изгубљено већ 4,4 милиона. И изражава бојазан да „можда неће моћи да ухвати корак” са изазовима…