Како је насликан „бесмртни Тесла”

Да није чувеног „Плавог портрета” Николе Тесле, који је на светло дана после 85 година изнео историчар уметности Корнелијус Штекнер, изложба у Нордси музеју у Хусуму од 29. марта до 14. јуна тешко да би привукла пажњу јавности, бар не онакву какву ће имати поставка „Мит, моћ и принцеза-портретиста, ’Плави портрет’ Николе Тесле”.

Ова слика послужила је својевремено и уредницима новина – као слика уз текст. Тако је уз најаву за Теслин аутобиографски фељтон „Моји изуми”, у шест наставака, у часопису „Електрикал експериментер”, у јануару 1919. године објављен умањен цео портрет, насликан руком принцезе Вилме Љвов-Парлаги. Слика је настала током јануара три године пре тога. Магазин „Тајм”, у броју од 20. јула 1931. године, објавио је само Теслино лице, опет „скинуто” са исте слике, поводом његовог 75. рођендана и проглашења за личност године.

– Из кореспонденције са људима из немачког музеја, која је започета пре две године, схватили смо да они не придају велики значај портрету и целој причи о његовом „проналажењу”. Међутим, нови директор др Свен Хајнрих Зимерс, који је дошао на место колегинице др Астрид Фик (која је, нажалост, умрла), одмах је схватио о каквом делу је реч тако да је информација коју су они послали у свет узбуркала јавност – напомиње Владимир Јеленковић, директор Музеја Николе Тесле у Београду.

У музеј на северу Немачке колекција од 45 слика, које је насликала принцеза Вилма Љвов-Парлаги, доспела је захваљујући аукцији из 1924. на којој је, годину дана после смрти уметнице, купио њујоршки трговац дијамантима Лудвиг Нисен.

– Нека дела су нестала током Другог светског рата, срећом Теслин портрет, чији лик нико није препознао, остао је у музеју, а у каталогу је именован као „Портрет мушкарца”. На слици доминирају тамнији тонови, смеђи, али на његовој белој кошуљи види се плавичаст траг. Поента је у томе да је Тесла, незадовољан светлом у принцезином апартману, сам наместио светиљке где је хтео и на њих поставио плаве филтере да би дочарао индиректно, такозвано северно светло, најпогодније за сликаре. Под тим светлом је изложба принцезе Љвов, иначе мађарског аристрократе која је настањена у Америци, и одржана 1. марта те исте 1916. године, на којој је први пут приказан чувени Теслин портрет за који је он, један једини пут у животу, позирао – истиче наш саговорник.

Откуд то да чувени Тесла буде пријатељ једне екстравагантне даме која је портретисала многе важне личности свог времена? Кореспонденција између њих, судећи по материјалу којим Музеј располаже, водила се на енглеском и немачком језику.

Први пут животни путеви су им се укрстили 1893. године – независно једно од другог, појавили су се на Светској изложби у Чикагу. Нису се тада ни познавали, она је показала портрет револуционара Лајоша Зилахија и свој аутопортрет, а он тријумфовао са Вестингхаусом и добробитима у вези са наизменичном струјом.

Касније када су постали пријатељи и Тесла пристао да јој позира, интересантно је да му је једном приликом тражила да јој пошаље одело да га не би мучила да седи док она слика детаље са сакоа. Написала му је: „Вратићу вам одело у понедељак. Веома се радујем вашој слици и молим вас да будете сигурни како из овога не произилазе за вас никакве обавезе, али будући нараштаји ће бити срећни што сам насликала бесмртног Теслу, а сада ћу приредити задовољство многим људима који ће видети слику. Желећи вам брз опоравак ваша искрено одана принцеза Љвов-Парлаги.” Истог дана, 16. јануара, он је одговорио драгој пријатељици, којој се „искрено диви” да ће доћи „чим се врати у нормалу”.

Идеја је да једни другима помогнемо, ми немачком музеју, али и они нама, уверава Владимир Јеленковић, па ће се на изложби о Тесли у Београду на јесен наћи позајмљени „Плави портрет”, који немачки музеј не жели да прода, тако да жеља људи из Музеја Николе Тесле о куповини чувене слике бар за сада неће бити остварена.

Рајна Поповић

--------------------------------------------------

Потрага за Теслиним снимком и гласом

Да ли је могуће да не постоји ниједна „покретна слика”, филм, или аудио-запис на којем би се видео Тесла док стоји или шета, говори, да се чује какав му је глас био?

– Чињеница је да се наш научник кретао међу познатим светом, појављивао се на пријемима и другим важним местима, тако да, вођен овим примером о открићу Теслиног портрета после 85 година, верујем да ће неки снимак бити пронађен – уверен је Владимир Јеленковић и додаје: – Претпостављам да неко и не знајући чува снимак са неког банкета, прославе, јер је у то време већ постојао и колор филм. „Прохујало с вихором” снимљен је 1938, рецимо, а Тесла је тада био здрав и на ногама.