Kako je naslikan „besmrtni Tesla”

Da nije čuvenog „Plavog portreta” Nikole Tesle, koji je na svetlo dana posle 85 godina izneo istoričar umetnosti Kornelijus Štekner, izložba u Nordsi muzeju u Husumu od 29. marta do 14. juna teško da bi privukla pažnju javnosti, bar ne onakvu kakvu će imati postavka „Mit, moć i princeza-portretista, ’Plavi portret’ Nikole Tesle”.

Ova slika poslužila je svojevremeno i urednicima novina – kao slika uz tekst. Tako je uz najavu za Teslin autobiografski feljton „Moji izumi”, u šest nastavaka, u časopisu „Elektrikal eksperimenter”, u januaru 1919. godine objavljen umanjen ceo portret, naslikan rukom princeze Vilme Ljvov-Parlagi. Slika je nastala tokom januara tri godine pre toga. Magazin „Tajm”, u broju od 20. jula 1931. godine, objavio je samo Teslino lice, opet „skinuto” sa iste slike, povodom njegovog 75. rođendana i proglašenja za ličnost godine.

– Iz korespondencije sa ljudima iz nemačkog muzeja, koja je započeta pre dve godine, shvatili smo da oni ne pridaju veliki značaj portretu i celoj priči o njegovom „pronalaženju”. Međutim, novi direktor dr Sven Hajnrih Zimers, koji je došao na mesto koleginice dr Astrid Fik (koja je, nažalost, umrla), odmah je shvatio o kakvom delu je reč tako da je informacija koju su oni poslali u svet uzburkala javnost – napominje Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.

U muzej na severu Nemačke kolekcija od 45 slika, koje je naslikala princeza Vilma Ljvov-Parlagi, dospela je zahvaljujući aukciji iz 1924. na kojoj je, godinu dana posle smrti umetnice, kupio njujorški trgovac dijamantima Ludvig Nisen.

– Neka dela su nestala tokom Drugog svetskog rata, srećom Teslin portret, čiji lik niko nije prepoznao, ostao je u muzeju, a u katalogu je imenovan kao „Portret muškarca”. Na slici dominiraju tamniji tonovi, smeđi, ali na njegovoj beloj košulji vidi se plavičast trag. Poenta je u tome da je Tesla, nezadovoljan svetlom u princezinom apartmanu, sam namestio svetiljke gde je hteo i na njih postavio plave filtere da bi dočarao indirektno, takozvano severno svetlo, najpogodnije za slikare. Pod tim svetlom je izložba princeze Ljvov, inače mađarskog aristrokrate koja je nastanjena u Americi, i održana 1. marta te iste 1916. godine, na kojoj je prvi put prikazan čuveni Teslin portret za koji je on, jedan jedini put u životu, pozirao – ističe naš sagovornik.

Otkud to da čuveni Tesla bude prijatelj jedne ekstravagantne dame koja je portretisala mnoge važne ličnosti svog vremena? Korespondencija između njih, sudeći po materijalu kojim Muzej raspolaže, vodila se na engleskom i nemačkom jeziku.

Prvi put životni putevi su im se ukrstili 1893. godine – nezavisno jedno od drugog, pojavili su se na Svetskoj izložbi u Čikagu. Nisu se tada ni poznavali, ona je pokazala portret revolucionara Lajoša Zilahija i svoj autoportret, a on trijumfovao sa Vestinghausom i dobrobitima u vezi sa naizmeničnom strujom.

Kasnije kada su postali prijatelji i Tesla pristao da joj pozira, interesantno je da mu je jednom prilikom tražila da joj pošalje odelo da ga ne bi mučila da sedi dok ona slika detalje sa sakoa. Napisala mu je: „Vratiću vam odelo u ponedeljak. Veoma se radujem vašoj slici i molim vas da budete sigurni kako iz ovoga ne proizilaze za vas nikakve obaveze, ali budući naraštaji će biti srećni što sam naslikala besmrtnog Teslu, a sada ću prirediti zadovoljstvo mnogim ljudima koji će videti sliku. Želeći vam brz oporavak vaša iskreno odana princeza Ljvov-Parlagi.” Istog dana, 16. januara, on je odgovorio dragoj prijateljici, kojoj se „iskreno divi” da će doći „čim se vrati u normalu”.

Ideja je da jedni drugima pomognemo, mi nemačkom muzeju, ali i oni nama, uverava Vladimir Jelenković, pa će se na izložbi o Tesli u Beogradu na jesen naći pozajmljeni „Plavi portret”, koji nemački muzej ne želi da proda, tako da želja ljudi iz Muzeja Nikole Tesle o kupovini čuvene slike bar za sada neće biti ostvarena.

Rajna Popović

--------------------------------------------------

Potraga za Teslinim snimkom i glasom

Da li je moguće da ne postoji nijedna „pokretna slika”, film, ili audio-zapis na kojem bi se video Tesla dok stoji ili šeta, govori, da se čuje kakav mu je glas bio?

– Činjenica je da se naš naučnik kretao među poznatim svetom, pojavljivao se na prijemima i drugim važnim mestima, tako da, vođen ovim primerom o otkriću Teslinog portreta posle 85 godina, verujem da će neki snimak biti pronađen – uveren je Vladimir Jelenković i dodaje: – Pretpostavljam da neko i ne znajući čuva snimak sa nekog banketa, proslave, jer je u to vreme već postojao i kolor film. „Prohujalo s vihorom” snimljen je 1938, recimo, a Tesla je tada bio zdrav i na nogama.