Рецесија је прилика за нов почетак

Најгори сценарио глобалне економске кризе изгледао би овако – с циљем заштите радних места државе ограничавају увоз и позивају на куповину домаћих производа. Таква политика погодује привреди која ради за домаће потребе али је, с друге стране, погубна по извознике.

Јер, они своје производе неће моћи да пласирају у земље које су такође затвориле своја тржишта.

Након тога, како за „Политику” објашњава Крејг Барет, председник компаније „Интел”, највећег светског произвођача процесора за компјутере, уследио би повратни талас економског национализма. Извозници пропадају, њихови радници остају без посла а домаћа привреда губи потрошаче.

– Економски национализам је нешто најгоре што може да погоди свет. У том случају вратићемо се у средњи век и феудално друштво. Светска заједница то не сме да дозволи и једини начин да се то избегне јесте улагање. Не да би нам данас или сутра било привидно боље, већ да поставимо смернице за предвидиву и стабилну будућност – каже Крејг Барет.

Према његовим речима, глобалну рецесију не треба доживљавати катастрофално. Она је један од уобичајених циклуса живота. Током 25 година, колико Барет ради у индустрији информационих технологија, он се сећа многих падова, али и успона који следе након тога.

– Губитници ове кризе биће конзервативци, који у страху од неизвесности обуставе улагања. Наравно да треба бити обазрив али ако скрстимо руке и ништа не радимо, проблем се неће решити сам од себе. Државе ће ту имати кључну улогу, да појединце, друштво и привреду убеде да без нових инвестиција нису поуздана ни постојећа радна места – рекао је Барет.

Уз неизвесност колико ће бити тешка, и колико ће потрајати криза, теза о неминовности улагања делује као позив на ризик. Наш саговорник се слаже са том констатацијом, али истиче да су ризик и бизнис неодвојиви. У том контексту он наводи пример „Интела”, који сада улаже у градњу фабрика, где ће се производити уређаји који, да тако кажемо, још нису ни измишљени.

– Зар то није ризик. Односно, хоћу да кажем да је све ствар перцепције. Неко ову кризу доживљава као смак света, а неко као нову прилику. Рецимо, ако Србија сада повећа улагање у информатичко образовање најмлађих, она за пет или десет може да рачуна на генерацију будућих стручњака – указује Крејг Барет.

Разговор са првим менаџером „Интела”, наравно, није могао да прође без питања како он види даљи развој информационо-комуникационих технологија. Могућности су велике при чему он примарно истиче даљу примену Интернета. Размена података путем светске информационе мреже полако се увлачи у све поре свакодневног живота, па тако и у медицину.

– Захваљујући Интернету, пацијенти ће редовну дијагностику моћи да обављају сами код куће и податке прослеђују лекарима. Они ће на тај начин имати бољи увид у стање пацијената и позивати их када је то неопходно. Болнице ће тако бити растерећене, а здравствени систем штедети огромне суме новца – наводи Барет.

Један од приоритета светске информационо-комуникационе индустрије јесте и развој технологија које ће утицати на смањење потрошње енергије. У глобалној потрошњи енергије, компјутери и пратећи уређаји учествују са само два одсто, али са њиховом бољом применом, преосталих 98 процената потрошача могу бити енергетски ефикаснији. На пример, наменске рачунарске мреже могу помоћи у бољем регулисању саобраћаја и решавању проблема са непотребном потрошњом фосилних горива. Сличних примера има на претек, а Крејг Барет за крај поручује да је за њега најинтересантније то да код развоја нових технологија никада не можемо знати у ком правцу оне иду.