Recesija je prilika za nov početak

Najgori scenario globalne ekonomske krize izgledao bi ovako – s ciljem zaštite radnih mesta države ograničavaju uvoz i pozivaju na kupovinu domaćih proizvoda. Takva politika pogoduje privredi koja radi za domaće potrebe ali je, s druge strane, pogubna po izvoznike.

Jer, oni svoje proizvode neće moći da plasiraju u zemlje koje su takođe zatvorile svoja tržišta.

Nakon toga, kako za „Politiku” objašnjava Krejg Baret, predsednik kompanije „Intel”, najvećeg svetskog proizvođača procesora za kompjutere, usledio bi povratni talas ekonomskog nacionalizma. Izvoznici propadaju, njihovi radnici ostaju bez posla a domaća privreda gubi potrošače.

– Ekonomski nacionalizam je nešto najgore što može da pogodi svet. U tom slučaju vratićemo se u srednji vek i feudalno društvo. Svetska zajednica to ne sme da dozvoli i jedini način da se to izbegne jeste ulaganje. Ne da bi nam danas ili sutra bilo prividno bolje, već da postavimo smernice za predvidivu i stabilnu budućnost – kaže Krejg Baret.

Prema njegovim rečima, globalnu recesiju ne treba doživljavati katastrofalno. Ona je jedan od uobičajenih ciklusa života. Tokom 25 godina, koliko Baret radi u industriji informacionih tehnologija, on se seća mnogih padova, ali i uspona koji slede nakon toga.

– Gubitnici ove krize biće konzervativci, koji u strahu od neizvesnosti obustave ulaganja. Naravno da treba biti obazriv ali ako skrstimo ruke i ništa ne radimo, problem se neće rešiti sam od sebe. Države će tu imati ključnu ulogu, da pojedince, društvo i privredu ubede da bez novih investicija nisu pouzdana ni postojeća radna mesta – rekao je Baret.

Uz neizvesnost koliko će biti teška, i koliko će potrajati kriza, teza o neminovnosti ulaganja deluje kao poziv na rizik. Naš sagovornik se slaže sa tom konstatacijom, ali ističe da su rizik i biznis neodvojivi. U tom kontekstu on navodi primer „Intela”, koji sada ulaže u gradnju fabrika, gde će se proizvoditi uređaji koji, da tako kažemo, još nisu ni izmišljeni.

– Zar to nije rizik. Odnosno, hoću da kažem da je sve stvar percepcije. Neko ovu krizu doživljava kao smak sveta, a neko kao novu priliku. Recimo, ako Srbija sada poveća ulaganje u informatičko obrazovanje najmlađih, ona za pet ili deset može da računa na generaciju budućih stručnjaka – ukazuje Krejg Baret.

Razgovor sa prvim menadžerom „Intela”, naravno, nije mogao da prođe bez pitanja kako on vidi dalji razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija. Mogućnosti su velike pri čemu on primarno ističe dalju primenu Interneta. Razmena podataka putem svetske informacione mreže polako se uvlači u sve pore svakodnevnog života, pa tako i u medicinu.

– Zahvaljujući Internetu, pacijenti će redovnu dijagnostiku moći da obavljaju sami kod kuće i podatke prosleđuju lekarima. Oni će na taj način imati bolji uvid u stanje pacijenata i pozivati ih kada je to neophodno. Bolnice će tako biti rasterećene, a zdravstveni sistem štedeti ogromne sume novca – navodi Baret.

Jedan od prioriteta svetske informaciono-komunikacione industrije jeste i razvoj tehnologija koje će uticati na smanjenje potrošnje energije. U globalnoj potrošnji energije, kompjuteri i prateći uređaji učestvuju sa samo dva odsto, ali sa njihovom boljom primenom, preostalih 98 procenata potrošača mogu biti energetski efikasniji. Na primer, namenske računarske mreže mogu pomoći u boljem regulisanju saobraćaja i rešavanju problema sa nepotrebnom potrošnjom fosilnih goriva. Sličnih primera ima na pretek, a Krejg Baret za kraj poručuje da je za njega najinteresantnije to da kod razvoja novih tehnologija nikada ne možemo znati u kom pravcu one idu.