Очи у очи са Соланом

На дан кад је Агим Чеку пуштен из словеначког притвора, у октобру 2003. године, седео сам очи у очи с Хавијером Соланом.
Интервјуисао сам тада за Б 92 високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност који је у Београд званично дошао да пренесе поруку да је Србији и Црној Гори место у савезу европских држава и да ће он урадити све како би државна заједница што пре заузела то место.
Пошто се у дипломатским и новинарским круговима шушкало да је баш он тражио од Љубљане да пусти Чекуа на слободу, питао сам га да ли је интервенисао за тадашњег команданта Косовског заштитног корпуса.

"Не", рекао је.

Очи у очи.

Пре неколико дана је словеначки министар спољних послова у интервјуу љубљанском "Дневнику" потврдио да је оно шушкање било тачно. Димитриј Рупел објаснио је да је полиција тада била "претерано ревносна" кад је на аеродрому Брник ухапсила Чекуа по српској потерници: "Чим се то десило, полупани су неки наши дућани на Косову, а нека наша предузећа су имала проблеме. Кад је ствар кулминирала у напете разговоре између Љубљане и Брисела, позвао ме је Солана и рекао да тог човека пустимо. Упитао сам ′како се то ради?′, а он је узвратио ′будите креативни!′".

И - Агим Чеку је пуштен да би касније постао председник привремене владе у Приштини.

А ја сам сада захваљујући Рупелу схватио како је лако бити креативан кад си Хавијер Солана. Високи представник, генерални секретар Европског савета, човек који "подржава Србију на путу ка Европској унији".

Очи у очи.

И чини ми се да ће овај шпански дипломата - бивши левичар и борац за демократију - ускоро почети да нас "креативно" убеђује да је само независно Косово гарант стабилности на Балкану, да целовита Србија са својом јужном покрајином ионако не би могла да испуни критеријуме за улазак у ЕУ, па је боље да признамо реалност, да је он наш најбољи пријатељ, који жели да брзо уђемо у "европску породицу"...

И гледаће нас у очи. Као мене пре четири године док је без трзаја на лицу лагао.

Извињавам се. Био креативан.

Што је лако кад си високи представник, генерални секретар. Сила иза које стоје најбогатије и најутицајније земље света. Оне земље које Србија не може да спречи да, ако тако одлуче, признају једнострано проглашену независност Косова. Једино што може јесте да у сукобу са силом инсистира на праву.

Као Чехословачка пре 70 година кад је нацистичка Немачка силом тражила део њене територије. Иако је Запад тада пристао на уцену из Берлина и распарчао једну државу, тако и данас Сједињене Америчке Државе, Немачка, Француска и Велика Британија могу да одлуче да признају део Србије за независну државу.

Чехословачка је 1938. остала без подршке и морала је да призна Минхенски споразум. Србија 2007. није сама и не мора да призна отимање своје територије. Па и по цену да буде проглашена некреативном.