Не додворавам се публици…

Завршен је овогодишњи избор за српског представника на „Евросонгу”. Као и више пута до сада, показало се да је једино правило које важи на великим такмичењима – да правила заправо и нема. И док су многа имена финалне вечери „Беовизије” била „већ виђена” у Москви, победу су, помало неочекивано, однели Марко Кон и Милан Николић, са песмом „Ципела”.

Марко Кон, композитор, текстописац и аранжер, важи за једног од најтраженијих музичких продуцената у Србији. Музички таленат употпуњује свирањем на клавиру, бубњевима, гитари, саксофону, кларинету, бас гитари… Инспирисан је утицајима широког музичког дијапазона, од етноритма до хеви метала. Сарађивао је са многим звучним именима домаће сцене, а са колегом Александром Копцем има више стотина ауторских дела. Његов сарадник на овој песми Милан Николић свира хармонику од седме године. Дипломац је Музичке академије у Паризу. Награду за најбољег инструменталисту добио је 2001. године, а 2002. и 2003. његов оркестар је освојио награду за најбољи народни оркестар.

Кон за наш лист каже да је кључ успеха веома тешко пронаћи, али да за њим треба упорно трагати.

– Пожељно је спајати, условно речено, неспојиве елементе. Ми смо то у овој нумери урадили на више начина. Спојили смо србијанске „двојкашке” елементе са примесама реге ритма, затим смо на то урадили неку врсту џез кореографије и стајлинг који није ништа од свега наведеног. Наравно, врло смислено. Могли смо без проблема да се обучемо у народне ношње и играмо колце што би исто, на свој начин, имало смисла, али нисмо то урадили, имали смо другачију идеју. Лепо је бити стилски чист, али сматрам да то једноставно није у духу новог времена. Рад на стилски чистој песми треба да има јако оправдање, с обзиром да се такав приступ не поклапа са данашњим трендовима.

Наш саговорник додаје и да је током дугогодишњег рада у музици схватио сву озбиљност певачке професије.

– Признајем да је прилично тешко бити извођач на бини. Као продуцент имам дугогодишње студијско искуство, али углавном са друге стране микрофона, за миксетом. Сада с правом, слободно могу рећи да певачки посао није нимало лак. Обећавам да ћу убудуће бити мање строг према певачима са којима радим (смех).

Кон је такође прокоментарисао различите извођачке приступе фестивалима попут „Беовизије”.

– Постоје два начина рада везана за овакве типове догађаја. Један је такозвано додворавање публици, који је лакши, бржи и једноставнији. Али, ако ту пукнеш, пукао си за сва времена. Други начин је радити што искреније верујући да ће се то неком допасти. Овај начин је свакако тежи, али увек ће се наћи прави људи који знају то да цене. Мислим да, шта год радио, то треба да радиш у пуном ангажману и пуног срца. И не само у музици, у готово свим ријалити програмима побеђивали су нормални, пристојни људи. Они који не лажу, не фолирају и који нису покушавали да „заводе” публику.

После победе, Кон није скривао изненађење, али ни задовољство постигнутим успехом. Каже да му је драго да је победу однела управо песма која је дуго била „на чекању”.

– Прошло је скоро годину дана откад смо завршили песму. Дуго смо размишљали „шта ћемо” са њом и онда смо, на наговор пријатеља из света музике, одлучили да је пошаљемо на конкурс за „Беовизију”. Испоставило се да је то био више него прави потез.

Кон додаје да није имао времена да пропрати реаговање јавности поводом неправилности око гласања на полуфиналној вечери и накнадног убацивања Ане Николић и Иване Селаков.

– Искрено, концентрисао сам се искључиво на наш наступ и трудио се да нешто „не забрљам” на бини. Тиме сам се бавио практично целог викенда.

Упитан да ли шансу на „Евросонгу” види у томе што се „Ципела” жанровски разликује од претходне две песме-победнице, Марко каже:

– Заиста, не желим да звучим прескромно, Милан, екипа и ја смо овде дошли без превеликих очекивања. Нисмо ни размишљали о победи на „Беовизији”, а камоли о пласману на „Евросонгу”. Ипак, после ове победе, све је могуће.

Кон успут додаје да је још рано говорити о евентуалном спремању „тактике” за Москву.

– Једино што сам планирао јесте да се вратим раду у студију који сам због обавеза око „Беовизије” помало запоставио у последње време. Ова победа ће ми можда донекле пореметити планове. За сада немамо конкретних планова „шта и како” у Москви, али нисмо ни без адута. Мој кум, и равноправни учесник у стварању ове песме, Александар Кобац, одлично говори руски, тако да ћемо ту бити у предности. Што се мене тиче, ја ћу мудро ћутати, и повремено викати „наздаровје” – кроз шалу закључује Кон.