Матичне ћелије без идеологије

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. марта – Гимназијалка из Масачусетса Лорен Станфорд (17) осетила се, у борби за свој бољи живот и људи са сличним искушењима, као моћнија од мреже лобиста у Вашингтону. Остварен јој је дугогодишњи циљ, за који је дуго лично лобирала, да се у Америци дозволе шира медицинска истраживања чиме би се, верује, отворио нов пут ка лечењу дијабетеса, од кога и она болује.

И многи други оболели од болести којима се још тражи лек, као и лекари посвећени том трагању, поздравили су јучерашњу уредбу председника Барака Обаме да се укине забрана државног финансирања проширених програма истраживања матичних ћелија. Милијарде долара тако ће потећи и у правцу испитивања могућности за оздрављење, или бар ублажавање патњи, милиона људи које тишти „Алцхајмер”, „Паркинсон”, а неки мисле и– за залечивање повреда кичме и других сада неисцеливих разноврсних здравствених драма…

На церемонији у Белој кући Обама није, наравно, обећао чуда, указао је да су резултати истраживања матичних ћелија „неизвесни”. Али је и подсетио да се до „чудесних” пробоја у медицини „не долази случајно, већ максималном стручном и националном посвећеношћу на фронту против болести које највише разарају”.

Федералном потпором истраживању матичних ћелија– које су „расадник” свих ћелија и ткива и које се узимају из неколико дана старог ембриона– дотакао је и „политичко-верско осиње гнездо”. Распламсала се полемика која задире у срж овдашњег националног бића, још једном обелодањујући његове дубоке расколе, који иду до спорења око питања живота и смрти, односа вредности унутар Америке, њеног међународног рејтинга…

Обама је додатним налогом обећао оно што се чини подразумевајућим у разрађеним системима– ослобађање науке, у овом случају истраживања матичних ћелија, од идеологије и дневних потреба државне хијерархије. Његовом претходнику Џорџу Бушу млађем је замерано да пречесто науку подвргава идеолошким (партијским и религиозним) смерницама и да стога Америка „почиње да битно заостаје за достигнућима у мање искључивим устројствима”.

Ни овдашња пословична амбиција да се буде „на челу света”– за шта је опет јуче у научном погледу пледирао Обама– није спречила конзервативне кругове (за какве важе сада опозициони републиканци у поређењу с владајућим демократама) да му се супротставе. Важнији им је, као и обично, унутрашњи распоред снага.

Тај однос их је на изборима лишио свих нивоа федералне власти, али они верују да је, у великој финансијској кризи, насталој у време шефовања њиховог лидера у Белој кући, сада (опет) „куцнуо час” да ривале прикажу као „уништиваче традиционалних вредности”. Обама је, по некима од њих, налик „комунистима” или бар „неподобницима западноевропског социјалдемократског типа”, а уз то, најновијом „ћелијском” уредбом, и протагониста „преврата” у надлежностима „царства небескога и царства земаљскога”.

Пребацују му, уз остало, да је ово увод у клонирање људи, иако је он изричито казао да тако нешто „не долази у обзир”. И да је, по изведеним претпоставкама, први „шеф државе абортуса”, пошто опоненти његове потезе „виде” као „уништавање ембриона”.

Нови председник објашњава, међутим, да тежи да живот превлада над прераним смртима. Јер, истраживања над матичним ћелијама наговештавају да би се мноштву људи „осуђених на умирање” једног дана могао продужити век.

Посматрачи, чини се, придају већу актуелну важност Обамином меморандуму да ће власт ослободити науку од идеолошких заповести, него декрету о федералном финансирању истраживања матичних ћелија, јер се њиме одржавају нека од претходних ограничења. Њихову наду подупиру и изјаве научника који су „једва чекали да се ослободе Бушових стега с цензурисањем стручних налаза и у другим областима, као што је утицај неконтролисаних људских активности на климатске промене”.

Истовремено, постаје све јасније да ће Обама тешко остварити наум да постигне сагласност двеју главних партија (Демократске и Републиканске) око питања која звуче као „бити или не бити”. Разлике међу њима се продубљују и поводом разних „ћелија” (осим матичних и оних у Гвантанаму, које он укида). Као и поводом расподеле националног блага: опоненти му замерају да сувише полаже на науку, а премало на безбедност. Док он сматра да се уважавањем науке смањују и свеколике муке…

Рангирања говоре Обамином плану у прилог. Више од 60 одсто испитаника ранијих анкета Галупа као и Си-Би-Еса подржало је проширење истраживања матичних ћелија. А и управо су осетно скочиле вредности акција (што је генерална реткост у последње време на Волстриту) компанија и универзитета који то раде уз приватна улагања, која су и досад била дозвољена, али су финансијском кризом – врло истањена…