Matične ćelije bez ideologije

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. marta – Gimnazijalka iz Masačusetsa Loren Stanford (17) osetila se, u borbi za svoj bolji život i ljudi sa sličnim iskušenjima, kao moćnija od mreže lobista u Vašingtonu. Ostvaren joj je dugogodišnji cilj, za koji je dugo lično lobirala, da se u Americi dozvole šira medicinska istraživanja čime bi se, veruje, otvorio nov put ka lečenju dijabetesa, od koga i ona boluje.

I mnogi drugi oboleli od bolesti kojima se još traži lek, kao i lekari posvećeni tom traganju, pozdravili su jučerašnju uredbu predsednika Baraka Obame da se ukine zabrana državnog finansiranja proširenih programa istraživanja matičnih ćelija. Milijarde dolara tako će poteći i u pravcu ispitivanja mogućnosti za ozdravljenje, ili bar ublažavanje patnji, miliona ljudi koje tišti „Alchajmer”, „Parkinson”, a neki misle i– za zalečivanje povreda kičme i drugih sada neiscelivih raznovrsnih zdravstvenih drama…

Na ceremoniji u Beloj kući Obama nije, naravno, obećao čuda, ukazao je da su rezultati istraživanja matičnih ćelija „neizvesni”. Ali je i podsetio da se do „čudesnih” proboja u medicini „ne dolazi slučajno, već maksimalnom stručnom i nacionalnom posvećenošću na frontu protiv bolesti koje najviše razaraju”.

Federalnom potporom istraživanju matičnih ćelija– koje su „rasadnik” svih ćelija i tkiva i koje se uzimaju iz nekoliko dana starog embriona– dotakao je i „političko-versko osinje gnezdo”. Rasplamsala se polemika koja zadire u srž ovdašnjeg nacionalnog bića, još jednom obelodanjujući njegove duboke raskole, koji idu do sporenja oko pitanja života i smrti, odnosa vrednosti unutar Amerike, njenog međunarodnog rejtinga…

Obama je dodatnim nalogom obećao ono što se čini podrazumevajućim u razrađenim sistemima– oslobađanje nauke, u ovom slučaju istraživanja matičnih ćelija, od ideologije i dnevnih potreba državne hijerarhije. Njegovom prethodniku Džordžu Bušu mlađem je zamerano da prečesto nauku podvrgava ideološkim (partijskim i religioznim) smernicama i da stoga Amerika „počinje da bitno zaostaje za dostignućima u manje isključivim ustrojstvima”.

Ni ovdašnja poslovična ambicija da se bude „na čelu sveta”– za šta je opet juče u naučnom pogledu pledirao Obama– nije sprečila konzervativne krugove (za kakve važe sada opozicioni republikanci u poređenju s vladajućim demokratama) da mu se suprotstave. Važniji im je, kao i obično, unutrašnji raspored snaga.

Taj odnos ih je na izborima lišio svih nivoa federalne vlasti, ali oni veruju da je, u velikoj finansijskoj krizi, nastaloj u vreme šefovanja njihovog lidera u Beloj kući, sada (opet) „kucnuo čas” da rivale prikažu kao „uništivače tradicionalnih vrednosti”. Obama je, po nekima od njih, nalik „komunistima” ili bar „nepodobnicima zapadnoevropskog socijaldemokratskog tipa”, a uz to, najnovijom „ćelijskom” uredbom, i protagonista „prevrata” u nadležnostima „carstva nebeskoga i carstva zemaljskoga”.

Prebacuju mu, uz ostalo, da je ovo uvod u kloniranje ljudi, iako je on izričito kazao da tako nešto „ne dolazi u obzir”. I da je, po izvedenim pretpostavkama, prvi „šef države abortusa”, pošto oponenti njegove poteze „vide” kao „uništavanje embriona”.

Novi predsednik objašnjava, međutim, da teži da život prevlada nad preranim smrtima. Jer, istraživanja nad matičnim ćelijama nagoveštavaju da bi se mnoštvu ljudi „osuđenih na umiranje” jednog dana mogao produžiti vek.

Posmatrači, čini se, pridaju veću aktuelnu važnost Obaminom memorandumu da će vlast osloboditi nauku od ideoloških zapovesti, nego dekretu o federalnom finansiranju istraživanja matičnih ćelija, jer se njime održavaju neka od prethodnih ograničenja. Njihovu nadu podupiru i izjave naučnika koji su „jedva čekali da se oslobode Bušovih stega s cenzurisanjem stručnih nalaza i u drugim oblastima, kao što je uticaj nekontrolisanih ljudskih aktivnosti na klimatske promene”.

Istovremeno, postaje sve jasnije da će Obama teško ostvariti naum da postigne saglasnost dveju glavnih partija (Demokratske i Republikanske) oko pitanja koja zvuče kao „biti ili ne biti”. Razlike među njima se produbljuju i povodom raznih „ćelija” (osim matičnih i onih u Gvantanamu, koje on ukida). Kao i povodom raspodele nacionalnog blaga: oponenti mu zameraju da suviše polaže na nauku, a premalo na bezbednost. Dok on smatra da se uvažavanjem nauke smanjuju i svekolike muke…

Rangiranja govore Obaminom planu u prilog. Više od 60 odsto ispitanika ranijih anketa Galupa kao i Si-Bi-Esa podržalo je proširenje istraživanja matičnih ćelija. A i upravo su osetno skočile vrednosti akcija (što je generalna retkost u poslednje vreme na Volstritu) kompanija i univerziteta koji to rade uz privatna ulaganja, koja su i dosad bila dozvoljena, ali su finansijskom krizom – vrlo istanjena…