Ни­сам на ве­зи са Ше­ше­љем

Ни­сам ја ни на ка­квој ве­зи са Во­ји­сла­вом Ше­ше­љем, ни­ти сам ње­го­ва ве­за са вла­шћу, ни­ти сам раз­лог што се То­ми­слав Ни­ко­лић по­сва­ђао са сво­јим ку­мом, ка­же за „По­ли­ти­ку” Дра­ган Мар­ко­вић Пал­ма, пред­сед­ник Је­дин­стве­не Ср­би­је, по­во­дом тврд­њи ли­де­ра на­пред­ња­ка да се „Пал­ма ре­дов­но чу­је са Ше­ше­љем”.

Кад сте се по­след­њи пут чу­ли, од­но­сно кад вас је Ше­шељ по­след­њи пут звао?

Звао ме је пре две го­ди­не, тач­ни­је пре 16 ме­се­ци, да ме пи­та хо­ћу ли да иза­ђем на из­бо­ре са СРС-ом на за­јед­нич­кој ли­сти. Тра­жио сам два да­на да раз­ми­слим, а кад ме је по­но­во звао ре­као сам да при­ста­јем, али да хо­ћу пет по­сла­ни­ка и да у на­зи­ву ли­сте бу­де Је­дин­стве­на Ср­би­ја. Ше­шељ је то при­хва­тио, али је он­да она њи­хо­ва Отаџ­бин­ска упра­ва то од­ба­ци­ла и ја сам оти­шао у ко­а­ли­ци­ју са СПС-ом.

От­куд он­да ова при­ча о ва­шим раз­го­во­ри­ма и ка­кав је ваш од­нос са Ше­ше­љем?

Го­спо­дин То­ми­слав Ни­ко­лић, мо­жда, у ме­ни ви­ди не­ко­га ко му је по­ли­тич­ка кон­ку­рен­ци­ја, па за­то то го­во­ри, а и сам зна да ни­је та­ко. Ја То­ми­сла­ву Ни­ко­ли­ћу же­лим све нај­бо­ље. Ње­гов про­блем је, ме­ђу­тим, ка­ко ће он гра­ђа­ни­ма да об­ја­сни шта је ра­дио 18 го­ди­на са Во­ји­сла­вом Ше­ше­љем. Ни­су они би­ли брач­ни пар, па оста­ли у бра­ку 18 го­ди­на са­мо због де­це, по си­сте­му док де­ца од­ра­сту, па да се раз­ве­де­мо. Што се мог од­но­са пре­ма Ше­ше­љу ти­че, ја на ње­га гле­дам као Ср­бин и као чо­век ко­ји жи­ви у По­мо­рав­ском окру­гу и као чо­век ко­ји је гле­дао сва су­ђе­ња у Ха­шком три­бу­на­лу. Да­кле, ја на Ше­ше­ља са­да не гле­дам као на пред­сед­ни­ка СРС-а не­го као на Ср­би­на ко­ме до­во­де ла­жне све­до­ке да све­до­че, а он их до­ка­зи­ма раз­би­ја.

Ви и Ше­шељ ни­сте баш би­ли при­ја­те­љи, че­сто сте се на­па­да­ли у пар­ла­мен­ту, али сте ви, ипак, Ше­ше­љу, пар го­ди­на пре од­ла­ска у Хаг, обе­ћа­ли да ће­те му сва­ког ме­се­ца да­ва­ти 1.000 евра ако та­мо оде...

Се­ћам се то­га. Обе­ћао сам му то баш у овом ход­ни­ку у пар­ла­мен­ту, имам и сли­ку тог раз­го­во­ра. Он је ме­не пи­тао хо­ћу ли му по­ма­га­ти, ако оде у Хаг, а ја сам му ре­као да је он вој­во­да јаг­ње­ћих бри­га­да, али да ћу му, ако не дај бо­же оде, по­мо­ћи. Ни­је тра­жио мо­ју по­моћ, осим оно­га што смо ми на ТВ Пал­ми плус, чи­ји сам ја осни­вач, али не ви­ше и вла­сник, ра­ди­ли. Да­кле, еми­то­ва­ли смо све што се ти­че ње­го­ве од­бра­не и из­ја­ве љу­ди, ко­ји су го­во­ри­ли на ску­по­ви­ма по­во­дом ње­го­вог су­ђе­ња. И то је, на не­ки на­чин, би­ла мо­ја по­моћ Ше­ше­љу.

М. Че­ке­ре­вац