Бубашвабин звиждук

Мадагаскар, четврто острво по величини на свету, већ 150 милиона година је водом одвојен од афричког континента. Дуготрајна издвојеност омогућила је да се на овом острву сачувају необичне биљке и животиње, каквих нема више нигде на планети. Једна од њих је и велика шиштећа бубашваба, инсект који се може пронаћи само у тропским шумама Мадагаскара.

Као и код већине инсеката, и тело ове бубе састоји се од главе, торакса, абдомена и шест ножица. Међутим, за разлику од других врста бубашваба, овај тропски инсект нема крила. Спољашњи скелет је дебео, тврд, воштаног сјаја и тамне боје – од кестењасте до црне. Мадагаскарска шиштећа бубашваба једна је од најкрупнијих на свету, са одраслим примерцима који могу достићи дужину и до десет центиметара. Иако на ногама има јастучиће и израслине налик на кукице, који јој омогућавају да се лако пење чак и по глатким површинама, ова животиња већину времена проводи на земљи, хранећи се углавном опалим лишћем и воћем. Када је реч о храни, није велики пробирач. Једе и семенке, житарице, орашасте плодове, гљиве, лишајеве и ситније инсекте, а праву гозбу за њу представљају лешине крупнијих животиња. Скривајући се од многих опасности које је вребају у дивљини, као што су мрави, паукови и птице, ова бубашваба избегава да излази на дневну светлост.

Шиштање, по којем је ова животиње и добила име, настаје када бубашваба снажно истискује ваздух из отвора за дисање, који јој се налазе на стомаку. Ентомолози су успели да препознају четири различита звиждука, карактеристична за мужјаке ове врсте. Разликује се звук који производе искључиво у време борби за територију. Агресивно шиштање и издизање на задње ноге, како би мужјак изгледао крупнији, требало би да уплаше противника и отерају га са територије. Комад земљишта, често не већи од једног метра квадратног, мужјак је у стању да упорно брани, данима стојећи на неком камену, као на извидници, и шиштећи. Друга врста звиждања ове бубашвабе подсећа на сиктање змије и веома успешно растерује грабљивце. Поред тога, шиштање служи и за удварање а чује се и током парења.

Ови инсекти паре се током целе године, кад год су временски услови повољни за одгајање младих. Мирис женке привлачи мужјака, који своје узбуђење исказује гласним звиждуцима. Младе мадагаскарске бубашвабе на свет долазе на неуобичајен начин. Женка не полаже јаја, већ их носи са собом, у жућкастој торбици, названој оотека. После два месеца, из оотеке излазе нимфе, по телесној грађи готово идентичне одраслима, осим што су ситније и немају развијене репродуктивне органе. У наредних пола године, нимфе ће полако расти и при том шест пута одбацити свој спољашњи скелет. Већ са седам месеци, млади инсекти су потпуно самостални и спремни за парење.