Жонглирање музичким лоптицама

Када је британски телевизијски маг Сајмон Кауел 2001. године, по узору на три тенора (Павароти, Карерас и Доминго), решио да оформи мултинационални квартет који ће млађој публици приближити оперу, мало ко је овој идеји давао шансу за успех. После две године потраге за младим певачима, крајем 2003. основан је квартет „Il Divo”. Шпански баритон Карлос Марин, Швајцарац Урс Булер, француски поп певач Себастијан Изамбар и амерички тенор Дејвид Милер својим гласовима, али и савршеним имиџом, за кратко време направили су праву пометњу у свету музике. И сами су били затечени када су „склонили” Робија Вилијамса са првог места британске топ-листе и када их је Барбра Стрејсенд позвала да буду специјални гости на њеној турнеји. Или када су Селин Дион и Тони Брекстон пожелеле да сниме дует са њима. Још веће изненађење било је када су ушли у Гинисову књигу рекорда.

О томе колико је публика широм света заволела њихово „оперско” виђење поп и рок стандарда најбоље сведоче мултимилионски тиражи албума или распродати концерти на турнеји „An Evening with Il Divo” која је почела 21. фебруара у Манчестеру.

У оквиру поменуте светске турнеје „Il Divo” долазе у Београд први пут 26. марта, када ће наступити у Арени. У ексклузивном интервјуу за „Политику”, Дејвид Милер открива да су веома узбуђени што долазе у Београд.

– Знате, оно што чини „Il Divo” јединственим јесте то што нас четворица долазимо из различитих земаља и култура. Када смо се скупили осетили смо из прве руке те различите културе. Мислим да смо у нашим главама имали стереотипе о свакој од земаља, али када смо се упознали, схватили смо да је свет постао мање место, а не поље различитости. Увидели смо колико су различите културе међусобно блиске, иако то људи не виде на први поглед.

„Вече са Il Divo” ће бити испуњено нашом омиљеном музиком. Са нама ће на сцени бити и прави рок бенд. На тај начин показујемо моћ музике. Наравно, ту је и визуелни део, којим желимо да омогућимо људима да крену на дивно путовање са нама, у музичку земљу чудеса.

Имате врло интересантну каријеру. Завршили сте конзерваторијум Оберлин у Охају, две године били члан Питсбуршке опере, одиграли на десетине улога из класичног репертоара… Колико је улога Родолфа, у необичној поставци „Боема” на Бродвеју у режији База Лурмана, била прекретница у Вашој каријери?

Велика. За мене је опера као лек, моја прва љубав. Сматрао сам је врхунском формом вокалног изражавања… Слично сам очекивао и од Лурманових „Боема… Али, пошто он не долази из тог света, имао је потпуно другачију идеју о томе шта је опера и каква може да буде. Он ми је помогао да отворим очи и срце, показао ми је моћ комуникације између уметника на сцени и публике. Искуство повезивања са публиком кроз музику је најважнија ствар. Мислим да ме је то припремило за „Il Divo”, јер то је кључ нашег постојања и успеха. Повезујемо се са људима кроз музику и није важно да ли је у питању рок, поп, класика.

Да ли је за Вас био тежак тај прелазак из опере у свет поп музике?

Не толико тежак, колико интересантан. Морао сам много више да се потрудим и отворим. Пронашао сам другачији начин да каналишем своју страст на сцени. Нисам чак знао да користим микрофон. У почетку сам био скептичан и дуго ми је требало да се прилагодим.

Колики је то био ризик?

Када се осврнем на то време, јесте, али у моменту када сам пристао да уђем у „Il Divo”, нисам о томе размишљао. Десет година сам био у свету опере, одиграо сам 35 улога, а за комаде које сам хтео да радим, попут „Тоске”, нисам имао довољно година… Био је то прави моменат да испробам нешто ново. Али сада схватам колики је то ризик био и да је све могло да се претвори у катастрофу. Хвала Богу, па није.

Да ли сте могли да сањате толики успех квартета „Il Divо”?

Никако. Само сам желео да допрем до шире публике. Свет опере је прилично затворен. Желео сам да покажем људима да она није баш толико неприступачна. „Il Divo” то покушава да ради у свакој песми. Почињемо врло тихо, а онда то градимо и долазимо до оперског финала. Захваљујући групи „Il Divо” публика широм света схватила је да опера и није толико застрашујућа.(/slika2)

Ви сте Американац, Карлос Марин је Шпанац, Урс Булер је Швајцарац, Себастијан Изамбар Француз… „Il Divo” су као Уједињене нације у малом?

То је врло смешно. Зашто да не? Једино што УН раде на побољшању односа међу различитим нацијама. Додуше, и ми то на неки начин радимо, али не размишљамо једни о другима као о припадницима других нација. Не занимају нас национални идентитети.

Колико је успех групе „Il Divo” утицао на стварање новог музичког тренда, назовимо га оперски поп, или поп опера?

Сматрам да ми представљамо само корак на том путу. Неки други уметници су отворили врата за нас. На пример, Павароти са својим албумом „Павароти и пријатељи”. Павароти је певао оперу, а Брајан Адамс поп и постојала је равнотежа између та два жанра. Али, у групи „Il Divo” сва четворица преузимамо обе улоге, мешамо жанрове и оба правца су интегрисана у целу причу. Морам да поменем и Џоша Гробана или Андреу Бочелија…Ми смо један корак у тој еволуцији.

Већ шест година забављате се са чланицом америчке поп-опера групе „Three Graces” Саром Џој. Како то изгледа када су двоје музичара под истим кровом?

(Смех) То нам омогућава да лакше разумемо кроз шта пролази једно од нас. Људи у везама желе да се повежу, разумеју, а то је тешко. Ако је неко уметник, а друга особа рачуновођа, они потпуно другачије гледају на живот и њима је вероватно теже да пронађу везу која ће им омогућити да се боље разумеју. Сара Џој и ја се разумемо, знамо кроз шта смо прошли, и зато смо јачи заједно, пружамо једно другом подршку…

Прославили сте са обрадама најразличитијих композиција популарне музике. Да ли од квартета „Il Divo” можемо очекивати потпуно ауторски албум, без обрада?

(смех) Мислим да тога неће бити скоро. Једна од ствари у којој је „Il Divo” добар јесте наш таленат да интерпретирамо или реинтерпретирамо већ постојећу музику. Као интерпретатори ми показујемо нове модалитете којима музика може да се изрази. Зато морамо да узмемо нешто што већ постоји да бисмо могли да покажемо како то другачије може да се изрази. Правимо и нову музику и недавно сам се веома пријатно изненадио гледајући амерички ријалити шоу програм „Got Talent” где је један од такмичара певао песму са нашег првог албума „Mama”. Покушавамо да направимо равнотежу између нових ствари и реинтерпретације старих. У ствари, жонглирамо са што више музичких лоптица, колико можемо. „Il Divo” је у великом креативном набоју и срећни смо како нам иде.