Žongliranje muzičkim lopticama

Kada je britanski televizijski mag Sajmon Kauel 2001. godine, po uzoru na tri tenora (Pavaroti, Kareras i Domingo), rešio da oformi multinacionalni kvartet koji će mlađoj publici približiti operu, malo ko je ovoj ideji davao šansu za uspeh. Posle dve godine potrage za mladim pevačima, krajem 2003. osnovan je kvartet „Il Divo”. Španski bariton Karlos Marin, Švajcarac Urs Buler, francuski pop pevač Sebastijan Izambar i američki tenor Dejvid Miler svojim glasovima, ali i savršenim imidžom, za kratko vreme napravili su pravu pometnju u svetu muzike. I sami su bili zatečeni kada su „sklonili” Robija Vilijamsa sa prvog mesta britanske top-liste i kada ih je Barbra Strejsend pozvala da budu specijalni gosti na njenoj turneji. Ili kada su Selin Dion i Toni Brekston poželele da snime duet sa njima. Još veće iznenađenje bilo je kada su ušli u Ginisovu knjigu rekorda.

O tome koliko je publika širom sveta zavolela njihovo „opersko” viđenje pop i rok standarda najbolje svedoče multimilionski tiraži albuma ili rasprodati koncerti na turneji „An Evening with Il Divo” koja je počela 21. februara u Mančesteru.

U okviru pomenute svetske turneje „Il Divo” dolaze u Beograd prvi put 26. marta, kada će nastupiti u Areni. U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, Dejvid Miler otkriva da su veoma uzbuđeni što dolaze u Beograd.

– Znate, ono što čini „Il Divo” jedinstvenim jeste to što nas četvorica dolazimo iz različitih zemalja i kultura. Kada smo se skupili osetili smo iz prve ruke te različite kulture. Mislim da smo u našim glavama imali stereotipe o svakoj od zemalja, ali kada smo se upoznali, shvatili smo da je svet postao manje mesto, a ne polje različitosti. Uvideli smo koliko su različite kulture međusobno bliske, iako to ljudi ne vide na prvi pogled.

„Veče sa Il Divo” će biti ispunjeno našom omiljenom muzikom. Sa nama će na sceni biti i pravi rok bend. Na taj način pokazujemo moć muzike. Naravno, tu je i vizuelni deo, kojim želimo da omogućimo ljudima da krenu na divno putovanje sa nama, u muzičku zemlju čudesa.

Imate vrlo interesantnu karijeru. Završili ste konzervatorijum Oberlin u Ohaju, dve godine bili član Pitsburške opere, odigrali na desetine uloga iz klasičnog repertoara… Koliko je uloga Rodolfa, u neobičnoj postavci „Boema” na Brodveju u režiji Baza Lurmana, bila prekretnica u Vašoj karijeri?

Velika. Za mene je opera kao lek, moja prva ljubav. Smatrao sam je vrhunskom formom vokalnog izražavanja… Slično sam očekivao i od Lurmanovih „Boema… Ali, pošto on ne dolazi iz tog sveta, imao je potpuno drugačiju ideju o tome šta je opera i kakva može da bude. On mi je pomogao da otvorim oči i srce, pokazao mi je moć komunikacije između umetnika na sceni i publike. Iskustvo povezivanja sa publikom kroz muziku je najvažnija stvar. Mislim da me je to pripremilo za „Il Divo”, jer to je ključ našeg postojanja i uspeha. Povezujemo se sa ljudima kroz muziku i nije važno da li je u pitanju rok, pop, klasika.

Da li je za Vas bio težak taj prelazak iz opere u svet pop muzike?

Ne toliko težak, koliko interesantan. Morao sam mnogo više da se potrudim i otvorim. Pronašao sam drugačiji način da kanališem svoju strast na sceni. Nisam čak znao da koristim mikrofon. U početku sam bio skeptičan i dugo mi je trebalo da se prilagodim.

Koliki je to bio rizik?

Kada se osvrnem na to vreme, jeste, ali u momentu kada sam pristao da uđem u „Il Divo”, nisam o tome razmišljao. Deset godina sam bio u svetu opere, odigrao sam 35 uloga, a za komade koje sam hteo da radim, poput „Toske”, nisam imao dovoljno godina… Bio je to pravi momenat da isprobam nešto novo. Ali sada shvatam koliki je to rizik bio i da je sve moglo da se pretvori u katastrofu. Hvala Bogu, pa nije.

Da li ste mogli da sanjate toliki uspeh kvarteta „Il Divo”?

Nikako. Samo sam želeo da doprem do šire publike. Svet opere je prilično zatvoren. Želeo sam da pokažem ljudima da ona nije baš toliko nepristupačna. „Il Divo” to pokušava da radi u svakoj pesmi. Počinjemo vrlo tiho, a onda to gradimo i dolazimo do operskog finala. Zahvaljujući grupi „Il Divo” publika širom sveta shvatila je da opera i nije toliko zastrašujuća.(/slika2)

Vi ste Amerikanac, Karlos Marin je Španac, Urs Buler je Švajcarac, Sebastijan Izambar Francuz… „Il Divo” su kao Ujedinjene nacije u malom?

To je vrlo smešno. Zašto da ne? Jedino što UN rade na poboljšanju odnosa među različitim nacijama. Doduše, i mi to na neki način radimo, ali ne razmišljamo jedni o drugima kao o pripadnicima drugih nacija. Ne zanimaju nas nacionalni identiteti.

Koliko je uspeh grupe „Il Divo” uticao na stvaranje novog muzičkog trenda, nazovimo ga operski pop, ili pop opera?

Smatram da mi predstavljamo samo korak na tom putu. Neki drugi umetnici su otvorili vrata za nas. Na primer, Pavaroti sa svojim albumom „Pavaroti i prijatelji”. Pavaroti je pevao operu, a Brajan Adams pop i postojala je ravnoteža između ta dva žanra. Ali, u grupi „Il Divo” sva četvorica preuzimamo obe uloge, mešamo žanrove i oba pravca su integrisana u celu priču. Moram da pomenem i Džoša Grobana ili Andreu Bočelija…Mi smo jedan korak u toj evoluciji.

Već šest godina zabavljate se sa članicom američke pop-opera grupe „Three Graces” Sarom Džoj. Kako to izgleda kada su dvoje muzičara pod istim krovom?

(Smeh) To nam omogućava da lakše razumemo kroz šta prolazi jedno od nas. Ljudi u vezama žele da se povežu, razumeju, a to je teško. Ako je neko umetnik, a druga osoba računovođa, oni potpuno drugačije gledaju na život i njima je verovatno teže da pronađu vezu koja će im omogućiti da se bolje razumeju. Sara Džoj i ja se razumemo, znamo kroz šta smo prošli, i zato smo jači zajedno, pružamo jedno drugom podršku…

Proslavili ste sa obradama najrazličitijih kompozicija popularne muzike. Da li od kvarteta „Il Divo” možemo očekivati potpuno autorski album, bez obrada?

(smeh) Mislim da toga neće biti skoro. Jedna od stvari u kojoj je „Il Divo” dobar jeste naš talenat da interpretiramo ili reinterpretiramo već postojeću muziku. Kao interpretatori mi pokazujemo nove modalitete kojima muzika može da se izrazi. Zato moramo da uzmemo nešto što već postoji da bismo mogli da pokažemo kako to drugačije može da se izrazi. Pravimo i novu muziku i nedavno sam se veoma prijatno iznenadio gledajući američki rijaliti šou program „Got Talent” gde je jedan od takmičara pevao pesmu sa našeg prvog albuma „Mama”. Pokušavamo da napravimo ravnotežu između novih stvari i reinterpretacije starih. U stvari, žongliramo sa što više muzičkih loptica, koliko možemo. „Il Divo” je u velikom kreativnom naboju i srećni smo kako nam ide.