Сага о харлемском антихероју

Иако ће ускоро прославити седамдесети рођендан, Ридли Скот – британски редитељ на дугом раду у Холивуду, још увек неуморно ради и из године у годину снима филмове. После недавне њујоршке премијере његовог најновијег филма "Амерички гангстер", многи су у америчким медијима устврдили да је овај филм један од најозбиљнијих фаворита у већ започетој и захукталој трци за Оскара. Скот и сам признаје да жели да ова златна статуа, најпопуларнија и најпрестижнија на свету, коначно засија и у његовим рукама јер му је већ три пута измакла.

Како било, тек крими-драма "Амерички гангстер" је у последње две недеље међу најгледанијим филмовима у америчким биоскопима (до наших ће стићи тек у јануару наредне године). Овакву помаму за филмом могуће је објаснити и чињеницом да је настао по истинитој причи с краја шездесетих и почетка седамдесетих година 20. века, када је њујоршком наркосценом владао Френк Лукас (у филму га тумачи Дензел Вашингтон). Био је јачи од италијанске мафије, а завладао је тако што је дрогу набављао, не преко посредника, већ директно из Тајланда. Преносио ју је у мртвачким сандуцима са телима америчких војника који су погинули у Вијетнаму.

Био је елегантан џентлмен, породични човек, али и насилни убица који је поткупио три четвртине полицајаца Одељења за наркотике. У лов на њега кренуо је Ричи Робертс (Расел Кроу), непоткупљиви полицајац којем је пошло за руком да га ухвати и смести у затвор на 70 година. Лукас је на крају све признао, одао све које је поткупљивао, те му је казна смањена на 15 година.

Неприкосновени владар

Иначе, животна прича једне од аутентичних "америчких историјских личности" почиње у Северној Каролини у време расних тензија и јасних расних раздвајања. Живот га је одвео у Харлем у којем је убрзо постао неприкосновени владар, зарађујући дневно и до милион долара од уличне продаје дроге. Његово привођење правди, раскринкавање корупције у полицији и умешаности страних дипломата у шверц дроге, америчка нација је пратила са огромним занимањем, запањена спознајом да нису Италијани једини "власници" криминала на америчким улицама.

Филм "Амерички гангстер" је стваран, сирови приказ мафије, али се многима учинило да је њеног шефа Френка Лукаса, Ридли Скот приказао и са дозом симпатије. Одговарајући на новинарска питања после њујоршке премијере, Скот је ово демантовао изјавивши и следеће:

– Све што сам приказао, сцену по сцену, заиста се догађало. У филму постоји сцена у којој Френк Лукас слави Дан захвалности са породицом, сви су весели, једе се печена ћурка, сви се држе за руке, док, с друге стране, детектив Ричи Робертс сам у стану слаже и једе сендвич од туњевине. Лукас је водио један живот са породицом, а други као наркобос који продаје дрогу на улицама Харлема, што му је омогућило богат и лагодан живот. Нисам га намеравао приказати симпатичним, он је био такав какав је био, прилично шармантан, и зато нисам инсистирао да он буде другачији како би га публика прихватила као класичног негативца. Френк Лукас је дефинитивно већи од живота, али такав је и Ричи Робертс који још увек ради и то као адвокат, још увек билдује мишиће и рамена и мало је оних који желе да се каче са њим.

Једно од новинарских питања односило се и на чињеницу да је неколико Скотових филмова доживело судбину такозване "продуцентске финалне режије", те је своју редитељску верзију приказивао кроз ДВД издања. Да ли ће таква бити судбина и "Америчког гангстера"?

– Не бих рекао јер ми се чини да је то прилично добар филм. На ДВД издању приказаћу осам минута дугу сцену с којом сам намеравао да завршим филм, а коју сам у финалној монтажи избацио јер ми се такав крај учинио веома тужним. Зато је филм завршио сценом у којој Френк Лукас излази из затвора, а ја се питам шта ће да учини после тога. Година је 1991. и он може да оде до прве телефонске говорнице и да настави са старим послом или може мирно да оде кући и да заборави на криминалну прошлост. Други могући завршетак ми се чинио тужнијим. У њему Ричи Робертс дочека Лукаса по изласку из затвора, даје му одело, зато што је Лукас без пребијене паре, одведе га на кафу и започиње разговор о будућности. Лукас му каже: "Знаш, једним телефонским позивом могу поново покренути посао на улици", на шта му Робертс одговара: "Не чини то јер ћу те стрпати у затвор до краја живота". У стварности, Робертс је наставио да штити Лукаса по његовом изласку из затвора, живот му је био угрожен јер је својим признањима "потопио" многе, изјавио је Скот.

Занимљиво, током снимања филма, дошло је до свађе између Скота и Бранка Лустига, холивудског продуцента хрватског порекла са којим је редитељ био у дугом пословном и личном пријатељству. Према писању хрватске штампе, Лустиг је потписан као извршни продуцент, али је желео титулу продуцента. Јер, уколико филм добије Оскара он би био тај који би ову награду примио у руке (Оскар за најбољи филм припада продуценту, а Лустиг га је већ освојио као продуцент филмова "Гладијатор" и "Шиндлерова листа"). Скот је то одбио и два пријатеља су се разишла.

Прљава игра

До ривалства и оскаровских неспоразума, током снимања филма није дошло између главних глумаца Дензела Вашингтона (Оскари за "Славу" и "Дан обуке" и још три номинације) и Расела Кроуа (Оскар за улогу у "Гладијатору" и још две номинације). И један и други су после њујоршке премијере тврдили да су радили као добар и уигран тим.

– То није као борба у тешкој категорији, то више личи на двојицу гитариста који заједно свирају, двоје људи који певају у дуету. Ако можете да се стопите, ако постигнете хармонију и можете да певате заједно, иако са две потпуно другачије тачке гледишта, онда је то права ствар – рекао је Расел Кроу, а његов партнер Дензел Вашингтон је истакао да играјући Лукасов лик осећао је много мањи притисак него када је играо незаборавни лик Малкома Икса у истоименом филму Спајка Лија.

Вашингтон је понудио и објашњење шта га је привукло лику дилера дроге и убице.

– Није гори од неких државника које бих могао споменути. Пре снимања рекао сам му: "Чуј, учинио си много лоших ствари и платио си цену – то је прича која мене занима", а он се није бунио. Једноставно је рекао: "Била је то прљава игра, и ја сам је добро играо". Са Френком није било шале, био је геније, али није имао шансу да се другачије издигне. Живот га је таквим начинио, није ишао у школу а био је човек бриљантног ума. Сада је заробљен у свом телу, тотално уништен артритисом. Скупо је платио своја злодела – каже Вашингтон.