Евро претворио Словаке у парајлије

Праг, марта – Сваког викенда из Словачке креће хиљаде Словака ванредним аутобусима у шопинг у Пољску. Тамо својим еврима могу да купе за око трећину више него код куће, у Словачкој.

Северни сусед је за Словаке постао прави потрошачки рај због слабљења злота који је током последњих пет-шест месеци изгубио око 30 одсто вредности према евру. А Словаци су фиксирали своју круну за евро још у септембру, недељу, две пре него што је избила криза, да би од Нове године прешли на заједничку европску валуту. Неки су у Словачкој и тада, истина кратко, жалили што се још није мало причекало с фиксирањем курса словачке круне према евру јер су тада још све средњоевропске валуте расле.

И тако је, пошто су у међувремену пољски злот, мађарска форинта и чешка круна пали према евру (форинта за 35 одсто, чешка круна за 20 одсто), Словацима је с њиховим еврима комшилук постао јевтин као никад досад. Аутобусима у куповину у Пољску иду, углавном, сиромашнији Словаци да би уштедели, пре свега, на храни јер је осетно јевтинија у Пољској. Купују се многе потрепштине за децу, а права помама влада за пилећим прсима, јевтинијим чак за 1,5 евро по килограму, па се у врећама носе у Словачку и трпају у замрзиваче.

На југ, у Мађарску, Словаци иду већ дуже време, сада све више, пре свега због, за њих, све јевтинијег свињског меса и прерађевина. Тамо се граница прелази чешће и то углавном аутом, јер је гранична област густо насељена са обе стране. Последњих година има, иначе, све више случајева да Словаци, који раде у Братислави, која је близу тромеђе, граде куће и станове и насељавају се у Мађарској или Аустрији (тамо су плацеви много јевтинији).

Но, у Пољској, Словаци који имају пара, на разлици у цени намештаја, аутомобила и друге трајних потрошних добара, могу уштедети и по неколико хиљада евра. „Шкодина” ’октавија’, која је најбоље продаван ауто у Чешкој, Словачкој и Пољској, јевтинија је у Пољској за три и по хиљаде евра него у Словачкој. У пољској „Икеи” има намештаја који је чак и упола јевтинији. А купује се као код куће, у суштини се ради о јединственом тржишту, нема никакве царине, после увођења шенгенског режима граница се прелази без икакве контроле... И тако је промет у пољским трговинама близу границе порастао у прва два месеца, дакле изван сезоне, за 20 до 30 одсто. Разлике у ценама постојале су и раније између ових земаља па се деведесетих, у време када је Пољска била доста јевтинија, тамо ишло специјалним аутобусима из Чешке, али се на граници дуго чекало, роба се морала царинити... То је било време великих разлика у ценама алкохола па су Пољаци прелазили границу неколико пута и из Чешке (такве су звали „мрави”) доносили сваки пут само по једну боцу алкохолног пића, колико је било дозвољено, а на чему се дневно зарађивало (у оно време) педесетак марака.

Словачка је постала за Пољаке скупа и зато њих више нема у зимским центрима с јужне стране Татри, а Руси, који су раније такође били стални гости, отишли су у Аустрију где за отприлике исте цене имају и бољи комфор и боље услове за скијање. Тамо су се већ одомаћили Чеси. Чак је лане, према званичним статистикама, више Чеха провело зимски одмор у Аустрији него на својим планинама (на које смо некад и ми ишли, јер нам је Аустрија била скупа). Чешка круна, која је према евру од његовог увођења 2002. била ојачала за више од трећине, пала је за 20 одсто и сада има неку вредност која је приближна реалној. Поново Немци долазе у Праг и остале чешке градове на ручкове и вечере, секс-излете, успут купе цигарете и бензин који су такође јевтинији, док Чеси више не одлазе да купују своје пиво и „октавије” у Немачку. Али, зато све чешће иду да купе електронику, уплаћују туристичке аранжмане код немачких агенција, јер је то у Немачкој због већег тржишта – јевтиније.