Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Евро претворио Словаке у парајлије

Евро претворио Словаке у парајлије
Зграда Националне банке Словачке (Фото АФП)

Праг, марта – Сваког викенда из Словачке креће хиљаде Словака ванредним аутобусима у шопинг у Пољску. Тамо својим еврима могу да купе за око трећину више него код куће, у Словачкој.

Северни сусед је за Словаке постао прави потрошачки рај због слабљења злота који је током последњих пет-шест месеци изгубио око 30 одсто вредности према евру. А Словаци су фиксирали своју круну за евро још у септембру, недељу, две пре него што је избила криза, да би од Нове године прешли на заједничку европску валуту. Неки су у Словачкој и тада, истина кратко, жалили што се још није мало причекало с фиксирањем курса словачке круне према евру јер су тада још све средњоевропске валуте расле.

И тако је, пошто су у међувремену пољски злот, мађарска форинта и чешка круна пали према евру (форинта за 35 одсто, чешка круна за 20 одсто), Словацима је с њиховим еврима комшилук постао јевтин као никад досад. Аутобусима у куповину у Пољску иду, углавном, сиромашнији Словаци да би уштедели, пре свега, на храни јер је осетно јевтинија у Пољској. Купују се многе потрепштине за децу, а права помама влада за пилећим прсима, јевтинијим чак за 1,5 евро по килограму, па се у врећама носе у Словачку и трпају у замрзиваче.

На југ, у Мађарску, Словаци иду већ дуже време, сада све више, пре свега због, за њих, све јевтинијег свињског меса и прерађевина. Тамо се граница прелази чешће и то углавном аутом, јер је гранична област густо насељена са обе стране. Последњих година има, иначе, све више случајева да Словаци, који раде у Братислави, која је близу тромеђе, граде куће и станове и насељавају се у Мађарској или Аустрији (тамо су плацеви много јевтинији).

Но, у Пољској, Словаци који имају пара, на разлици у цени намештаја, аутомобила и друге трајних потрошних добара, могу уштедети и по неколико хиљада евра. „Шкодина” ’октавија’, која је најбоље продаван ауто у Чешкој, Словачкој и Пољској, јевтинија је у Пољској за три и по хиљаде евра него у Словачкој. У пољској „Икеи” има намештаја који је чак и упола јевтинији. А купује се као код куће, у суштини се ради о јединственом тржишту, нема никакве царине, после увођења шенгенског режима граница се прелази без икакве контроле... И тако је промет у пољским трговинама близу границе порастао у прва два месеца, дакле изван сезоне, за 20 до 30 одсто. Разлике у ценама постојале су и раније између ових земаља па се деведесетих, у време када је Пољска била доста јевтинија, тамо ишло специјалним аутобусима из Чешке, али се на граници дуго чекало, роба се морала царинити... То је било време великих разлика у ценама алкохола па су Пољаци прелазили границу неколико пута и из Чешке (такве су звали „мрави”) доносили сваки пут само по једну боцу алкохолног пића, колико је било дозвољено, а на чему се дневно зарађивало (у оно време) педесетак марака.

Словачка је постала за Пољаке скупа и зато њих више нема у зимским центрима с јужне стране Татри, а Руси, који су раније такође били стални гости, отишли су у Аустрију где за отприлике исте цене имају и бољи комфор и боље услове за скијање. Тамо су се већ одомаћили Чеси. Чак је лане, према званичним статистикама, више Чеха провело зимски одмор у Аустрији него на својим планинама (на које смо некад и ми ишли, јер нам је Аустрија била скупа). Чешка круна, која је према евру од његовог увођења 2002. била ојачала за више од трећине, пала је за 20 одсто и сада има неку вредност која је приближна реалној. Поново Немци долазе у Праг и остале чешке градове на ручкове и вечере, секс-излете, успут купе цигарете и бензин који су такође јевтинији, док Чеси више не одлазе да купују своје пиво и „октавије” у Немачку. Али, зато све чешће иду да купе електронику, уплаћују туристичке аранжмане код немачких агенција, јер је то у Немачкој због већег тржишта – јевтиније.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.