Evro pretvorio Slovake u parajlije

Prag, marta – Svakog vikenda iz Slovačke kreće hiljade Slovaka vanrednim autobusima u šoping u Poljsku. Tamo svojim evrima mogu da kupe za oko trećinu više nego kod kuće, u Slovačkoj.

Severni sused je za Slovake postao pravi potrošački raj zbog slabljenja zlota koji je tokom poslednjih pet-šest meseci izgubio oko 30 odsto vrednosti prema evru. A Slovaci su fiksirali svoju krunu za evro još u septembru, nedelju, dve pre nego što je izbila kriza, da bi od Nove godine prešli na zajedničku evropsku valutu. Neki su u Slovačkoj i tada, istina kratko, žalili što se još nije malo pričekalo s fiksiranjem kursa slovačke krune prema evru jer su tada još sve srednjoevropske valute rasle.

I tako je, pošto su u međuvremenu poljski zlot, mađarska forinta i češka kruna pali prema evru (forinta za 35 odsto, češka kruna za 20 odsto), Slovacima je s njihovim evrima komšiluk postao jevtin kao nikad dosad. Autobusima u kupovinu u Poljsku idu, uglavnom, siromašniji Slovaci da bi uštedeli, pre svega, na hrani jer je osetno jevtinija u Poljskoj. Kupuju se mnoge potrepštine za decu, a prava pomama vlada za pilećim prsima, jevtinijim čak za 1,5 evro po kilogramu, pa se u vrećama nose u Slovačku i trpaju u zamrzivače.

Na jug, u Mađarsku, Slovaci idu već duže vreme, sada sve više, pre svega zbog, za njih, sve jevtinijeg svinjskog mesa i prerađevina. Tamo se granica prelazi češće i to uglavnom autom, jer je granična oblast gusto naseljena sa obe strane. Poslednjih godina ima, inače, sve više slučajeva da Slovaci, koji rade u Bratislavi, koja je blizu tromeđe, grade kuće i stanove i naseljavaju se u Mađarskoj ili Austriji (tamo su placevi mnogo jevtiniji).

No, u Poljskoj, Slovaci koji imaju para, na razlici u ceni nameštaja, automobila i druge trajnih potrošnih dobara, mogu uštedeti i po nekoliko hiljada evra. „Škodina” ’oktavija’, koja je najbolje prodavan auto u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj, jevtinija je u Poljskoj za tri i po hiljade evra nego u Slovačkoj. U poljskoj „Ikei” ima nameštaja koji je čak i upola jevtiniji. A kupuje se kao kod kuće, u suštini se radi o jedinstvenom tržištu, nema nikakve carine, posle uvođenja šengenskog režima granica se prelazi bez ikakve kontrole... I tako je promet u poljskim trgovinama blizu granice porastao u prva dva meseca, dakle izvan sezone, za 20 do 30 odsto. Razlike u cenama postojale su i ranije između ovih zemalja pa se devedesetih, u vreme kada je Poljska bila dosta jevtinija, tamo išlo specijalnim autobusima iz Češke, ali se na granici dugo čekalo, roba se morala cariniti... To je bilo vreme velikih razlika u cenama alkohola pa su Poljaci prelazili granicu nekoliko puta i iz Češke (takve su zvali „mravi”) donosili svaki put samo po jednu bocu alkoholnog pića, koliko je bilo dozvoljeno, a na čemu se dnevno zarađivalo (u ono vreme) pedesetak maraka.

Slovačka je postala za Poljake skupa i zato njih više nema u zimskim centrima s južne strane Tatri, a Rusi, koji su ranije takođe bili stalni gosti, otišli su u Austriju gde za otprilike iste cene imaju i bolji komfor i bolje uslove za skijanje. Tamo su se već odomaćili Česi. Čak je lane, prema zvaničnim statistikama, više Čeha provelo zimski odmor u Austriji nego na svojim planinama (na koje smo nekad i mi išli, jer nam je Austrija bila skupa). Češka kruna, koja je prema evru od njegovog uvođenja 2002. bila ojačala za više od trećine, pala je za 20 odsto i sada ima neku vrednost koja je približna realnoj. Ponovo Nemci dolaze u Prag i ostale češke gradove na ručkove i večere, seks-izlete, usput kupe cigarete i benzin koji su takođe jevtiniji, dok Česi više ne odlaze da kupuju svoje pivo i „oktavije” u Nemačku. Ali, zato sve češće idu da kupe elektroniku, uplaćuju turističke aranžmane kod nemačkih agencija, jer je to u Nemačkoj zbog većeg tržišta – jevtinije.