Брза транзиција опасна по живот

Убрзање приватизације кључна је економска политика за источну Европу, написао је 1990. године Џефри Сакс, аутор идеје о „шок-терапији”. „Ако ускоро не буду приватизована велика предузећа, цео овај процес био би успорен годинама. Приватизација је хитна потреба”, објаснио је.

Према недавно објављеном истраживању, грађани земаља које су се определиле за брзу приватизацију заиста су доживели шок – та брзина им је скратила животни век. Студија под називом „Масовна приватизација и криза смртности у посткомунизму”, објављена у јануару у угледном британском медицинском часопису „Лансет”, предочава да је, на пример, смртност радника у Русији у време највећег замаха приватизације порасла за 18 одсто, а просечан животни век скраћен за пет година.

„Да ли је спора приватизација угрозила шансе капитализма”, питају аутори истраживања Дејвид Стаклер и Лоренс Кинг, професори социологије са Оксфорда и Кембриџа, и Мартин Меки, професор са Лондонске школе за хигијену и тропску медицину. „Да ли је Словенија – која се определила за поступну приватизацију – мање капиталистичка од Украјине? Заправо, то што се трансформацији приступило брзо и радикално значи да су изгледи за капитализам западног типа вероватно озбиљно угрожени у земљама као што је Русија”, наводи се у студији.

Иако истраживањем није обухваћена Србија, неки од ових података могли би да се примене и на наш случај. Тројица научника пратила су – на основу података Уједињених нација и Европске банке за обнову и развој – стопу смртности мушкараца у радном добу у 25 држава централне и источне Европе, као и бившег Совјетског Савеза. Према њиховом закључку, нагли раст морталитета повезан је са незапосленошћу која узрокује погоршање здравља и изазива стрес, доводећи до понашања које скраћује животни век – прекомерног опијања, пре свега.

Поменути Џефри Сакс раније је наводио да Руси нису почели да пију зато што су масовно остали без посла, већ због тога што је укинута прохибиција алкохола. Веза између приватизације и пораста броја умрлих не постоји, тврдио је угледни економиста, а сада му тројица британских научника испоручују рачун за можда и милион прераних смрти у посткомунистичким земљама.

„Државе које професор Сакс наводи као успешне (у смислу транзиције ка слободном тржишту) успешне су само зато што нису прихватиле његове савете”, пишу Стаклер, Кинг и Меки у наизглед емотивном обрачуну са овим поборником либералне економије.

Према једној процени УН, чак десет милиона мушкараца умрло је прерано због транзиције, а очекивани животни век драстично је смањен – у Русији је од 1991. до 1994. пао са 64 на 58 година. Британски професори су у својој студији „масовну приватизацију” дефинисали као продају барем 25 одсто великих државних предузећа у року од две године и према њиховој рачуници због таквог вида приватизације стопа смртности мушкараца (од 15 до 59 година) порасла је за тринаест одсто, што значи да је умрло готово милион људи.

Најгоре су прошли грађани Казахстана, Летоније, Литваније, Русије и Естоније, где је стопа смртности на самом почетку деведесетих скочила за више од 42 одсто. Рачуница Стаклера и његових колега показује да су најбоље земље Албанија, Хрватска, Чешка, Пољска и Словенија у којима је стопа незапослености у посматраном периоду порасла за свега 2,2 одсто, док је на другој страни у најтеже погођеним земљама та стопа повећана чак три пута.

Хрватска и Словенија се често помињу у овој студији као позитивни примери држава које су спорије растурале „комунистички апарат” и због тога своје грађане сачувале од шока нагле приватизације. Занимљиво је да аутори студије тврде да су терет преласка у капитализам лакше поднеле оне нације које имају организоване социјалне мреже кроз цркву или јаке синдикате.

В. Радомировић

--------------------------------------------------

Меки: Нисмо лењинисти

Студија Стаклера, Кинга и Мекија изазвала је праву буру у круговима либералних економиста који су научнике оптужили за идеолошку пристрасност и борбу против капитализма. „Нисмо ми неки побеснели лењинисти”, правда се Мартин Меки у изјави за лондонски „Тајмс”, признајући да је збуњен оштрином критика. „Наравно да је капитализам добра ствар, али добробит људи треба да буде на првом месту и треба узети у обзир политичке и економске прилике. Предузећа треба приватизовати мудро и обезбедити да незапослени имају социјалну подршку”, објашњава он.

Сер Мајкл Мармот са Универзитетског колеџа у Лондону, признато име у области утицаја друштвених околности на здравље, похвалио је студију о убиственом утицају брзе приватизације, рекавши да она има значај и ван источне Европе. Из ње би требало да уче Индија и Кина, које се спремају за приватизацију неких великих предузећа, сматрају стручњаци.