Дунавске луке и бродови

Последње овогодишње издање пригодних поштанских марака у нашој земљи реализовано је у сарадњи са румунском поштом. Свечана промоција марака под називом "Дунавске луке и бродови" под покровитељством ЈП ПТТ саобраћаја "Србија", ДП "Југомарка" и Скупштине града Београда одржана је у четвртак, 22. новембра, у Старом двору у холу Скупштине града Београда уз присуство великог броја угледних личности из обе земље. Том приликом истакнуто је да се ново заједничко издање две земље може оценити као нови облик трајања и развијања дугогодишњих пријатељских односа између два суседна народа.

Обе земље су 14. новембра емитовале по две пригодне поштанске марке и један пригодан блок са заједничким мотивима. На маркама су приказане дунавске луке Нови Сад и Орсова, са грбовима ових градова. Као мотиви на маркама у блоку приказани су и путнички бродови "Сирона" и "Орсова", као и заставе Србије и Румуније. Заједничко издање настало је на предлог Поште Румуније и има за циљ да истакне важност Дунава као међународног воденог тока који за наше две земље уједно представља и граничну линију и повезујући чинилац.

Дунав је друга по величини река у Европи и најдужа река у склопу Европске уније. Настаје у Црној шуми у Немачкој у месту Донауешингену где се уливају једна у другу две мање реке Берг и Бригах. Дужина Дунава је 2850 км и пролази кроз 10 држава и многе главне градове централне и источне Европе, пре но што се са великом делтом у Румунији и Украјини улије у Црно море.

Река Дунав носи сличан назив у српском, румунском, немачком, италијанском и латинском језику, а потиче из келтског израза "дану", чије је значење тећи. На Дунаву је једним делом у Румунији могућа пловидба прекоокеанским бродом, док су у Баварији у Немачкој у употреби речна пловила. Каналом Мајна–Рајна–Дунав ова река излази на Северно море. Код Гвоздене капије река тече кроз клисуру која формира један део границе између Србије и Румуније. На дунавском приобаљу живе различите животињске врсте, а карактеришу га листопадне шуме и четинари, али и плодне оранице, виногради и воћњаци.

Прво заједничко издање две земље остварено је 1965. године између Југославије и Румуније. И тада су пуштене у оптицај две марке и један блок, с том разликом што је на обема маркама писао назив Југославија и Румунија и номинале су биле истовремено и у динарима и у левима. Овогодишње издање марака за Србију носи номинале 20 и 46 динара, док блок садржи две марке номинала 40 и 50 динара. Румунске марке имају номиналу од по 1,00 и 1,10 лева, док су на блоку марке номинале од по 2,10 лева.

Уметничка обрада марке од 20 динара и марке из блока од 40 динара рад је Марине Калезић, академског сликара из Београда. Уметничка обрада марке од 46 динара и марке из блока од 50 динара рад је Ливија Пенде, сликара из Румуније.

Марке и блокови за обе земље штампани су у новосадској штампарији "Форум" техником вишебојног офсета. Шалтерски табачићи садрже по 10 комада марака. Тираж марака Србије је 28.000 серија и блокова.