Младалачке успомене на кожи

Постоје два прилично зараћена табора: они који су се већ истетовирали по рукама и телу или украсили алкицама и минђушама уши, обрве, нос, пупак и друга места, тврдећи „да је то ’ин’ и лепо”, и они други, пре свега лекари и људи којима је тешко да без одбојности гледају те „украсе”, које најчешће носе млади.

Како каже власница две радње за цртање по кожи у Београду, пре две године украсила је и раме једног научног радника са докторском титулом, који се ближио шестој деценији, као и неким средовечним госпођама које су дошле са ћеркама и синовима да провере да ли је то добро. Провериле – и истетовирале се.

Они старији, каже наша саговорница, која се за свој посао школовала у Лондону, траже тетоважу на дискретнијем месту на телу и раде то за своју душу, јер им, када су били млади, нису то дозвољавали. Млађарија, опет, бира што видније место за украс на кожи. Колега наше саговорнице, који је специјализован за пирсинг, истиче да су девојке храбрије и бројније, да најчешће стављају минђушу на пупак, док момци радије стављају алкице и оне веће „клинове” на обрве, брадавице и језик. Најчешћи мотив свих њих је – бити модеран, у тренду, урадити што и сви други, наводе запослени у једном „боди арт студију”. Клијенти најчешће траже да им се на телу нацртају змајеви, хороскопски знаци, трибали (вијуге налик на цртану чипку) или испишу иницијали нечијег имена, мада многи наручују такозвана јапанска слова која је већ истетовирао тенисер Јанко Типсаревић.

Примаријус доктор Александар Адамовић, директор београдског Завода за кожне и венеричне болести, мисли да је најважније то у каквим се условима и каквим прибором изводи читава операција. За њега, као медицинског стручњака, али и човека, спорно је зашто се то уопште ради. Када се скину ти украси, промене, као и после сваке трауме, на кожи зарасту, али некима остану ожиљци.

– После тетовирања и пирсинга виђали смо овде на клиници пацијенте са различитим врстама алергије, јер увек све зависи од тога чиме се ко тетовира и у каквим условима. Тешка алергијска стања су честа код оних који су осетљивији, којима имунолошки систем ионако бурно реагује на алерголошке надражаје. Ипак, имајте у виду да је алергија нешто позитивно, казује да организму нешто не прија, али када је прејака алергијска реакција приметна су и оштећења ткива. Добро би било, ако се већ неко одлучи на пирсинг, да ставља накит који је израђен од племенитог материјала. Дакле, злато, платина и евентуално сребро – истиче др Адамовић.

Будући да делатност тату-мајстора није „покривена законом”, салони за улепшавање коже отварају се као и свака друга радња. Зато они који ће тек „писати” по кожи и бости рупе за минђуше и алке морају да траже простор који бар на први поглед задовољава санитарне и здравствене услове, а они млађи од 18 година морали би да се појаве са родитељима. Поштују ли то сви? Тешко је рећи.

Школски психолог Невена Марковић не може да не подсети на чињеницу да су се тетоваже и пирсинзи дуго година доводили у везу са војницима, затвореницима и момцима склоним контроверзном бизнису.

– Данас су их прихватили многи тинејџери и они су начин „самоизражавања” личности младих. Неко ко већ има тетоважу слободније ће ставити и алке на обрве, јер је већ осетио страх од могућег бола – каже Невена Марковић.

Шта се дешава када после неколико година младић или девојка схвате да им се урађена тетоважа или пирсинг не допадају и одлуче да их уклоне? Под условом да нису добили хепатитис Бе или Це, неку стафилококну инфекцију хрскавице носа и ушне шкољке од којих остаје велики ожиљак, једино могу да потраже помоћ хирурга за пластичне операције. Прим. др Александар Адамовић каже да само хирурзи могу помоћи некоме да избрише трагове својих младалачких лудорија истетовираних на рукама, раменима и леђима.