Јужна Европа ће личити на Сахару

Опасне климатске промене већ се остварују по најгорем могућем сценарију који је 2007. предвиђен на панелу стручњака УН, или су можда још и горе, закључак је тродневног конгреса климатолога у Копенхагену са ког је политичарима упућена необично оштра порука да нешто предузму пре него што јужна Европа почне да личи на Сахару и пресуше реке које хране милијарде људи.

Ако се ниво мора буде подигао за 1,4 метра до краја века, што наговештају најновија истраживања, вода би поплавила читаву обалу Калифорније, заједно са луксузним вилама, школама, фабрикама и 330 објеката са опасним отпадом, показује процена коју је амерички Пацифички институт објавио истог дана, у четвртак, када су најпознатији климатолози света у данској престоници изнели податке да се неки опасни трендови одвијају брже него што се очекивало.

То се пре свега односи на убрзано топљење леда на Гренланду. Ова појава све видљивије доприноси порасту нивоа мора, који је Међународни панел за климатске промене (ИПЦЦ) прогнозирао на око 40, а по новим предвиђањима ће достићи 140 центиметара.

Аустралијски климатолог Џон Черчуказује да би чак и пораст нивоа вода за 50 центиметара, што јенајоптимистичнија прогноза, довео до катастрофалних цунамија и угрозио 10 одсто светске популације.

ИПЦЦ је пре две године предвидео просечно повећање глобалне температуре за шест степени до 2100. уколико се задржи тренутна стопа емисије угљен-диоксида. ЕУ је оценила да је све преко два степена опасно, а четири степена „кошмарни сценарио који нас води у непознато”. Незванично се у Копенхагену могло чути да је европски циљ од плус два степена у овом тренутку потпуно нереалан и да владе света треба да се припремају за последице четири степена топлије планете.

У извештају британског економисте Николаса Стерна, који је 2006. узбунио светску јавност суморним прогнозама, аутор наводи да ће повећање температуре за четири степена угрозити 300 милиона људи годишње поплавама, Медитеран и јужна Африка ће осетити мањак воде за 30 до 50 одсто, а 20 до 50 процената животињских и биљних врста суочиће се са изумирањем.

Стерн је у Копенхагену рекао да ће бити и горе него што је најавио пре три године.

„Велики део јужне Европе личиће на Сахару. Највеће реке које служе милијардама људи пресушиће у сушним сезонама или ће променити ток”, упозорио је он и објаснио да ће последице бити незамисливе – стални сукоби, социјални немири, ратови, масовне сеобе...

На скупу је изнета катастрофична прогноза да ће пораст температуре за четири степена Целзијуса уништити за сто година 85 посто амазонске прашуме, а у најбољем случају 20 до 40 одсто. Вегетација ће кренути на већим географским ширинама као што је Сибир, али то у еколошком смислу неће моћи да надокнади губитак Амазоније. Поједини научници критиковали су бомбастично извештавање медија на ову тему, јер се тиме обесмишљавају напори за спасавање амазонске прашуме по принципу „чему труд, ако јој је суђено да пропадне”.

Проблем глобалног загревање иначе дели и научнике и политичаре на оне који верују да је планета озбиљно угрожена и на „неверне Томе”.

Амазонију ће ових дана посетити и британски престолонаследник принц Чарлс, познати борац против глобалног загревања. Он ће на лицу места проверити у каквом је стању највећа прашума коју зову „плућима земље” јер упија штетне гасове.

Принц Чарлс је изјавио да светска економска криза, иако због своје жестине носи опасност од политичке нестабилности на сваком континенту, није ништа у поређењу са претњом катастрофалних климатских промена „које доводе у питање даљи опстанак човечанства на планети”.

Две и по хиљаде делегата из 80 земаља, на конгресу који је организовало неколико универзитета светског гласа (Јејл, Колумбија, Оксфорд...), послало је поруку политичарима да преслабо реагују на проблем глобалног загревања, и то десет месеци пре скупа у Копенхагену на ком би политичари на највишем нивоу требало да произведу „наследника” протокола из Кјота који истиче 2012.

За носиоце власти најважније је да пронађу равнотежу да на једној страни успоре загревање, а на другој да предузму кораке прилагођавања сасвим извесним последицама, каже Кетрин Ричардсон, биолог мора на универзитету у Копенхагену и један од организатора скупа.