А где су школе и амбуланте

Град Београд у 2009. години рачуна на више од 17 милијарди динара од накнада за уређење и закуп градског грађевинског земљишта, што је четвртина укупних планираних прихода. Одрицањем чак и дела ових пара на име јефтиније станоградње у предграђу, што предлаже Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, био би велики ударац за градску касу, тврде градски челници.

Милан Вуковић, градски секретар за урбанизам, каже да до сада, колико му је познато, ове обавезе нису били ослобођени појединци нити фирме.

– Ово је свакако питање за градоначелника, али једно је сигурно – растерећењем инвеститора од плаћања ових накнада значило би значајно мање пара за јавне инфраструктурне објекте, сређивање јавних простора, саобраћајница, канализационе мреже… – наглашава Вуковић.

Зоран Алимпић, функционер Демократске странке и потпредседник Скупштине Београда, истиче да су планови министра за инфраструктуру нереални јер се „новац који се издваја за уређење земљишта наменски троши за изградњу инфраструктуре”.

– Када инвеститор гради у престоници, он део новца мора да издвоји и за подизање путева, школа, домова здравља, изградњу канализације… Мркоњићеве процене биле би могуће да градите кућу на планини где вам све ово не треба. Тих 500 евра по квадрату су, претпостављам, чиста грађевинска цена без свих оних такси којих се град не може одрећи – истиче Алимпић. То што се помиње изградња у Овчи, Борчи и на потезу уз Ибарску магистралу, додаје, не значи да тим људима не треба обезбедити све неопходне услове за нормалан живот.

– Не можете, као што је својевремено Шешељ дозволио градњу у насељу Бусије, да подижете куће на ледини. И данас, после толико година, имамо проблема јер су суграђанима из тог насеља потребна и аутобуска стајалишта, путеви, трафо-станице. То све град мора да плати – истиче саговорник „Политике”.

Са идејом страначког колеге Милутина Мркоњића о покретању јефтине стамбене градње у престоници начелно је сагласан Александар Антић, председник Скупштине града.

– Подстицање станоградње је несумњиво потребно и зато ћу се залагати да се ова иницијатива размотри са пажњом. Са друге стране, накнаде за грађевинско земљиште су појединачно највеће ставке у буџету града. Треба направити баланс, видети шта се добија и шта се не сме занемарити, а то су свакако социјална политика и започети и планирани инфраструктурни пројекти – објаснио је Антић.

И поред тога што пројекат министра за инфраструктуру не сматра демагогијом, Дејан Ранђић, менаџер Либерално-демократске партије, истиче да је овакав план „помало исхитрен”. Наш саговорник каже да се зграде не могу подизати у џунгли и да се купцима јефтинијих станова морају обезбедити и савремене саобраћајнице, вртићи и школе.

– Економија буџета је таква да ако би се одрекли накнада за уређење грађевинског земљишта, морали бисмо да имамо друге изворе прихода. Подстицање подизања некретнина звучи добро, али захтева много озбиљних анализа – каже Ранђић.

Д. Мучибабић – И. Албуновић