Неизвесна судбина новосадске Луке

Нови Сад – Откад је код нас уведен вишестраначки систем, не памти се да су испод једног саопштења за јавност своје потписе ставили челници свих одборничких група у Скупштини Новог Сада, заједно са градоначелником, као што су то учинили поводом аукцијске продаје Луке „Нови Сад“ а. д. у овом граду коју је Агенција за приватизацију заказала за 27. март ове године.

У саопштењу се негодује што није уважен захтев Извршног већа АП Војводине да се та фирма изузме из процеса приватизације и указује да је јединствен став свих странака које имају одборнике у Скупштини града да је она „од стратешког значаја првенствено за Нови Сад и АП Војводину, не само због своје делатности, већ и приближно 24 хектара грађевинског земљишта, које је изузетно важно за привреду града и његов будући развој“.

Најодговорнији представници коалиција и партија тврде да је њихов захтев и у општем интересу и да треба да се повери на управљање властима Новог Сада и АП Војводине. При томе истичу да су „сви надлежни градски и покрајински органи спремни да преузму пуну одговорност за будућност предузећа...“.

Како „Политика“ сазнаје у Извршном већу АПВ, преговори представника Извршног већа, покретача иницијативе, и представника Владе Србије су почели, али како ће се завршити за сада није извесно. Очито да саопштење из новосадског градског парламента има циљ да додатно пружи подршку представницима Покрајине и учврсти њихове преговарачке позиције.

Иштван Пастор, потпредседник Извршног већа и покрајински секретар за привреду, каже у разговору за „Политику“ да верује да ће „озбиљност овог захтева, ипак, прихватити и у Министарству економије и регионалног развоја, јер он не искључује могућност да се накнадно у ревитализацију АД Лука укључи и приватни капитал, али да већински пакет свакако мора имати друштвена заједница“.

Као додатни аргумент, градска и покрајинска власт, а у више наврата на томе је инсистирао и актуелни директор новосадске Луке, указују да наводно нигде у Европи не постоји приватна лука, већ такав статус имају само пристаништа, указујући при томе да као опомена може бити и приватизација београдске Луке.

У новосадској Луци, истовремено, сматрају да је приликом процене капитала који се приватизује (69,566 одсто) потцењена вредност имовине, односно да је вредност предузећа знатно већа него што је то књиговодствено могуће исказати. Према подацима Агенције за приватизацију, укупна вредност капитала који се приватизује је 899.094.000 или 9.554.952 евра, почетна цена 179,82 милиона динара, а минимум обавезних инвестиција будућег власника износи 881,22 милиона динара.

Резултати прошлогодишњег пословања још нису доступни, а током претходне две године остварени приходи били су знатно већи од расхода.

Како ће се тај несклад интереса око будуће судбине Луке у Новом Саду окончати, за сада је непознато. А неизвесност може бити прекинута само доношењем посебне одлуке Владе Србије.

Од укупно 12 лука и пристаништа у Србији, до сада је приватизовано 11. Због пропуста у приватизацији, држава готово да нема практичан утицај на робну размену Дунавом и Савом. Проблем је у томе што држава пре приватизације није основала лучке управе, које би у име државних и привредних интереса свим учесницима речног саобраћаја гарантовале несметан и равноправан приступ. Јер, без надзора државе, власник луке практично има монопол. Он одређује приступ и цене.

– Луке и пристаништа имају стратешки значај и држава због тога мора да задржи контролу над тим објектима. Приватној иницијативи се приватизацијом или давањем концесије може омогућити само да располаже или управља пратећим услугама, као што су претовар, складиштење и снабдевање – објашњава Жељко Милковић, помоћник за питања пловидбе Савске комисије, са седиштем у Загребу.

Тај принцип уласка приватног сектора у луке и пристаништа, осим Хрватске у случају лука у Сиску и Славонском Броду, примениле су и земље бившег источног блока – Бугарска, Румунија, Мађарска и Словачка. Према Милковићевим сазнањима, систем државне контроле кроз лучке управе постоји и у јавним лукама у Аустрији и Немачкој.

Он при том наглашава да треба правити разлику између јавних лука, у којима је омогућен приступ свим учесницима речног саобраћаја, и наменских – индустријских лука, које су подигнуте за потребе одређених фабрика.

– Осим државе, која генерално надзире, интересе у руковођењу и раду лука имају и регије и градови. Луке су врата привреде и ту не сме бити монопола – поручује Милковић.

С. Живковић – М. Лакић