Neizvesna sudbina novosadske Luke

Novi Sad – Otkad je kod nas uveden višestranački sistem, ne pamti se da su ispod jednog saopštenja za javnost svoje potpise stavili čelnici svih odborničkih grupa u Skupštini Novog Sada, zajedno sa gradonačelnikom, kao što su to učinili povodom aukcijske prodaje Luke „Novi Sad“ a. d. u ovom gradu koju je Agencija za privatizaciju zakazala za 27. mart ove godine.

U saopštenju se negoduje što nije uvažen zahtev Izvršnog veća AP Vojvodine da se ta firma izuzme iz procesa privatizacije i ukazuje da je jedinstven stav svih stranaka koje imaju odbornike u Skupštini grada da je ona „od strateškog značaja prvenstveno za Novi Sad i AP Vojvodinu, ne samo zbog svoje delatnosti, već i približno 24 hektara građevinskog zemljišta, koje je izuzetno važno za privredu grada i njegov budući razvoj“.

Najodgovorniji predstavnici koalicija i partija tvrde da je njihov zahtev i u opštem interesu i da treba da se poveri na upravljanje vlastima Novog Sada i AP Vojvodine. Pri tome ističu da su „svi nadležni gradski i pokrajinski organi spremni da preuzmu punu odgovornost za budućnost preduzeća...“.

Kako „Politika“ saznaje u Izvršnom veću APV, pregovori predstavnika Izvršnog veća, pokretača inicijative, i predstavnika Vlade Srbije su počeli, ali kako će se završiti za sada nije izvesno. Očito da saopštenje iz novosadskog gradskog parlamenta ima cilj da dodatno pruži podršku predstavnicima Pokrajine i učvrsti njihove pregovaračke pozicije.

Ištvan Pastor, potpredsednik Izvršnog veća i pokrajinski sekretar za privredu, kaže u razgovoru za „Politiku“ da veruje da će „ozbiljnost ovog zahteva, ipak, prihvatiti i u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, jer on ne isključuje mogućnost da se naknadno u revitalizaciju AD Luka uključi i privatni kapital, ali da većinski paket svakako mora imati društvena zajednica“.

Kao dodatni argument, gradska i pokrajinska vlast, a u više navrata na tome je insistirao i aktuelni direktor novosadske Luke, ukazuju da navodno nigde u Evropi ne postoji privatna luka, već takav status imaju samo pristaništa, ukazujući pri tome da kao opomena može biti i privatizacija beogradske Luke.

U novosadskoj Luci, istovremeno, smatraju da je prilikom procene kapitala koji se privatizuje (69,566 odsto) potcenjena vrednost imovine, odnosno da je vrednost preduzeća znatno veća nego što je to knjigovodstveno moguće iskazati. Prema podacima Agencije za privatizaciju, ukupna vrednost kapitala koji se privatizuje je 899.094.000 ili 9.554.952 evra, početna cena 179,82 miliona dinara, a minimum obaveznih investicija budućeg vlasnika iznosi 881,22 miliona dinara.

Rezultati prošlogodišnjeg poslovanja još nisu dostupni, a tokom prethodne dve godine ostvareni prihodi bili su znatno veći od rashoda.

Kako će se taj nesklad interesa oko buduće sudbine Luke u Novom Sadu okončati, za sada je nepoznato. A neizvesnost može biti prekinuta samo donošenjem posebne odluke Vlade Srbije.

Od ukupno 12 luka i pristaništa u Srbiji, do sada je privatizovano 11. Zbog propusta u privatizaciji, država gotovo da nema praktičan uticaj na robnu razmenu Dunavom i Savom. Problem je u tome što država pre privatizacije nije osnovala lučke uprave, koje bi u ime državnih i privrednih interesa svim učesnicima rečnog saobraćaja garantovale nesmetan i ravnopravan pristup. Jer, bez nadzora države, vlasnik luke praktično ima monopol. On određuje pristup i cene.

– Luke i pristaništa imaju strateški značaj i država zbog toga mora da zadrži kontrolu nad tim objektima. Privatnoj inicijativi se privatizacijom ili davanjem koncesije može omogućiti samo da raspolaže ili upravlja pratećim uslugama, kao što su pretovar, skladištenje i snabdevanje – objašnjava Željko Milković, pomoćnik za pitanja plovidbe Savske komisije, sa sedištem u Zagrebu.

Taj princip ulaska privatnog sektora u luke i pristaništa, osim Hrvatske u slučaju luka u Sisku i Slavonskom Brodu, primenile su i zemlje bivšeg istočnog bloka – Bugarska, Rumunija, Mađarska i Slovačka. Prema Milkovićevim saznanjima, sistem državne kontrole kroz lučke uprave postoji i u javnim lukama u Austriji i Nemačkoj.

On pri tom naglašava da treba praviti razliku između javnih luka, u kojima je omogućen pristup svim učesnicima rečnog saobraćaja, i namenskih – industrijskih luka, koje su podignute za potrebe određenih fabrika.

– Osim države, koja generalno nadzire, interese u rukovođenju i radu luka imaju i regije i gradovi. Luke su vrata privrede i tu ne sme biti monopola – poručuje Milković.

S. Živković – M. Lakić