Цинизам злочина

Украјинци и људи добре воље у целом свету обележавају данас 75-годишњицу помора глађу у Украјини која је 1932–1933. године довела до мученичке смрти милиона Украјинаца. Помор глађу је по броју жртава и по окрутности постао један од највећих злочина против човечанства у двадесетом столећу.

Невиђени цинизам злочина састојао се у томе што глад 1932–1933. није била узрокована лошом летином или неким елементарним непогодама. Помор је био намерно испланирана и без икакве самилости спроведена акција стаљиновог тоталитарног комунистичког режима, усмерена на масовно уништавање једног од народа властите државе.

Према оценама научника, услед вештачки изазване глади 1932–1933. у Украјини је помрло око десет милиона људи, односно скоро 25 процената њеног становништва. Сваког дана умирало је 25.000 људи, сваког сата хиљада, сваког минута 17 људи. Просечна трајност живота у Украјини 1933. износила је код мушкараца 7,3 године, код жена 10,9 година. Такви показатељи нису забележени у целој историји човечанства. Како тврде стручњаци, да није било помора глађу Украјина би данас имала двоструко више становника.

О томе да је помор глађу био свесно испланирана акција сведочи чињеница да је у годинама глади стаљинистичка империја имала довољно залиха да нахрани читаво своје становништво. Док су од глади умирали милиони Украјинаца, Совјетски Савез је по дампиншким ценама извозио житарице у иностранство: 1932. продато је 1,6 милиона тона, 1933. – 2,1 милиона тона. При томе је милион тона житарица сасвим довољан да се током године нахрани пет–шест милиона људи.

Данашња независна Украјина улаже и улагаће максималне напоре да би свет сазнао истину о помору глађу као о акту геноцида против украјинског народа. Док помор глађу не буде на међународном нивоу признат као акт геноцида, историјска правда се не може сматрати успостављеном. Откривање истине о том злочину је наша света обавеза, не само пред милионима невиних жртава него и пред будућим генерацијама свих народа света.