Страх од тополе

Житељи зграде на Старом сајмишту, преко пута новобеоградског блока 17, однедавно стрепе чим дуне јачи ветар. Топола висока 23 метра надвила се над њиховом двоспратницом и претећи њише гранама изнад крова. Крто стабло, старо више од пола века, делује као да му понестаје снаге да издржи сопствену тежину, а ни кућа испод њега не улива поверење сопственим станарима да ће их сачувати ако се нека од грана поломи и обрши на њу.

– Стабло је препуно буба, а у пролеће са њега пада много маца. Били смо принуђени да одјавимо сателитску антену јер нам је дрво ометало сигнал. Пре неколико недеља позвали смо „Градско зеленило” да га исече и добили одговор да нам је за то прво потребно одобрење градске комисије. Платила сам 520 динара и извадила одобрење из општине када сам сазнала да је оно само слово на папиру и да сечу морамо да платимо сами. За то немамо новца. Већина људи овде живи у принудном смештају – каже Милена Живковић, станарка зграде чији прозори гледају на тополу џина.

Да дрвосечама, којих још нема, и суседима у згради задатак буде додатно отежан, побринула се разводна бандера постављена неколико метара од стабла. Струјни и телефонски каблови на овом стубу рачвају се у више праваца и пролазе испод крошње, а гране које висе прете да их умрсе и покидају.

Према закону, у Београду нико не сме да исече дрво без решења градске комисије.

– Без обзира на то да ли је оно посађено у приватном дворишту и да ли су га грађани садили, због заштите зеленог фонда, дрво се без решења не сме исећи. Ако кренете да сечете дрво и уколико вас комшија или пролазник тужи комуналној инспекцији, платићете казну – рекли су у „Зеленилу Београд”.

Они напомињу да уколико неко жели да посече стабло због тога што је болесно или му заклања видик мора се молбом обратити комуналном одељењу општине на којој живи.

– Ако се решење добије, онда се стабло може сећи. У том случају грађани бирају извођача који ће обавити сечење и плаћају услугу – додају у „Зеленилу”.

М. Л. – Б. В.