Strah od topole

Žitelji zgrade na Starom sajmištu, preko puta novobeogradskog bloka 17, odnedavno strepe čim dune jači vetar. Topola visoka 23 metra nadvila se nad njihovom dvospratnicom i preteći njiše granama iznad krova. Krto stablo, staro više od pola veka, deluje kao da mu ponestaje snage da izdrži sopstvenu težinu, a ni kuća ispod njega ne uliva poverenje sopstvenim stanarima da će ih sačuvati ako se neka od grana polomi i obrši na nju.

– Stablo je prepuno buba, a u proleće sa njega pada mnogo maca. Bili smo prinuđeni da odjavimo satelitsku antenu jer nam je drvo ometalo signal. Pre nekoliko nedelja pozvali smo „Gradsko zelenilo” da ga iseče i dobili odgovor da nam je za to prvo potrebno odobrenje gradske komisije. Platila sam 520 dinara i izvadila odobrenje iz opštine kada sam saznala da je ono samo slovo na papiru i da seču moramo da platimo sami. Za to nemamo novca. Većina ljudi ovde živi u prinudnom smeštaju – kaže Milena Živković, stanarka zgrade čiji prozori gledaju na topolu džina.

Da drvosečama, kojih još nema, i susedima u zgradi zadatak bude dodatno otežan, pobrinula se razvodna bandera postavljena nekoliko metara od stabla. Strujni i telefonski kablovi na ovom stubu račvaju se u više pravaca i prolaze ispod krošnje, a grane koje vise prete da ih umrse i pokidaju.

Prema zakonu, u Beogradu niko ne sme da iseče drvo bez rešenja gradske komisije.

– Bez obzira na to da li je ono posađeno u privatnom dvorištu i da li su ga građani sadili, zbog zaštite zelenog fonda, drvo se bez rešenja ne sme iseći. Ako krenete da sečete drvo i ukoliko vas komšija ili prolaznik tuži komunalnoj inspekciji, platićete kaznu – rekli su u „Zelenilu Beograd”.

Oni napominju da ukoliko neko želi da poseče stablo zbog toga što je bolesno ili mu zaklanja vidik mora se molbom obratiti komunalnom odeljenju opštine na kojoj živi.

– Ako se rešenje dobije, onda se stablo može seći. U tom slučaju građani biraju izvođača koji će obaviti sečenje i plaćaju uslugu – dodaju u „Zelenilu”.

M. L. – B. V.