Посвета гледаоцу

Од нашег специјалног извештача
Солун, 23. новембра – Српски филм у Солуну, према традицији, с лакоћом пуни фестивалске дворане до последњег места. Улазнице за "Клопку" Срдана Голубовића и "Хадерсфилд" Ивана Живковића, учеснике програма "Балкански преглед" који је већ неколико година занимљивији и издашнији од главног такмичарског, биле су данима унапред распродате, а њихове јучерашње прве пројекције испраћене срдачним аплаузом.

До Солуна није стигао редитељ "Клопке" Срдан Голубовић, али јесте глумац Небојша Глоговац који има велике улоге и у Голубовићевом и у Живковићевом филму. После пројекције "Хадерсфилда", он се заједно са колегом Гораном Шушљиком и редитељем Иваном Живковићем, поклонио публици и учествовао у дугом и инспиративном разговору са њом (још једна лепа и корисна пракса Солунског фестивала).

Генерацијски филм "Хадерсфилд" о генерацији поражених, изгубљених и оних које очекује неизвесност, после летошњих успешних наступа на домаћим филмским манифестацијама, обишао је и фестивале у Сарајеву, Пусану (Јужна Кореја), Котбусу, Монпељеу, Женеви, а после Солуна, филм ће бити приказан и у Ванкуверу (Канада).

Јесу ли реакције публике биле сличне као и ове у Солуну, питали смо синоћ Ивана Живковића.

– Фестивали су на неки начин најбоља провера колико филм функционише јер се суочава са разноликом публиком другачијег језичког поднебља. Дискусије после филма су свуда биле дуге и живе. У Кореји су се можда више односиле на хришћанске елементе приче, на релацију грех-искупљење, у Грчкој на политичку ситуацију у Србији, а у Монпељеу се разговарало из перспективе медијски демонизованих Срба... За аутора филма овако добре реакције пружају олакшање, јер стиче прави утисак о томе како његов филм комуницира на универзалном плану, на чистом филмском језику. Оног тренутка када у сали чујете смех и видите сузе, знате да се труд око филма исплатио – каже Живковић.

Замолили смо и за коментар о великом интересовању грчких медија за "Хадерсфилд".

– Најчешћа су питања управо везана за причу филма, за то да ли се ради о изгубљеној генерацији или за њу још има наде. Увек одговарам да сам филм снимао управо да бих показао да наде има и да моја генерација није изгубљена. Напротив, сада смо можда први пут у прилици да стварамо и радимо, и ту шансу морамо искористити – казао је редитељ.

А на питање какве реакције очекује од увек захтевне, често према домаћем филму "мрзовољне" публике у Београду и Србији, Живковић је одговорио:

– Од сусрета са домаћом публиком много очекујемо и имамо велике наде, јер смо филм пре свега радили за биоскопску публику. Међутим, оно што брине јесте осека у српским биоскопима и драстично смањење њиховог броја у целој земљи. Први, стални биоскоп у Србији отворен је још 1908. а сада смо дошли у ситуацију да број биоскопа спадне на мање од 10 у праскозорје 2008. године. Због свега тога смо у сарадњи са Народном канцеларијом започели акцију "Ајмо у биоскоп", са којом ћемо привући матуранте и студенте да се врате биоскопу. Њих 40.000 широм Србије добиће бесплатне улазнице за наш филм. Надамо се да ће се ова акција наставити и са другим филмовима и да ћемо тако успети да обновимо навику гледања филмова на великом платну и да ће за то време биоскопска мрежа у Србији стати на ноге.

Питања, аплауза и комплимената било је синоћ много и за глумце продуценте Горана Шушљика и Небојшу Глоговца који су по завршетку разговора са публиком, током ноћи, отпутовали у Тузлу на заказану позоришну представу.