Велики дан српске књиге
Нови Сад – Матица српска је била и остаје једна од најзначајнијих и најстаријих установа српског народа, живи пример улоге коју очување традиције може имати у развоју и опстанку једног народа. Нова зграда Библиотеке Матице српске, подигнута прегнућем Владе Србије и Извршног већа Војводине, уз допринос Националног инвестиционог фонда, није данас само понос Новог Сада и Србије, већ и овог дела Европе.
Овим свечарским речима председника Владе Србије, др Војислава Коштунице, јуче је у Новом Саду, у Свечаној сали Матице испуњеној до последњег места, бројним званичницима и гостима отворена нова зграда Библиотеке Матице српске, најсавременије опремљене библиотечке институције на укупно 4.300 нових квадратних метара.
Говорећи о прошлости Матице, њеним најистакнутијим прегаоцима, добротворима и завештаоцима кроз историју од два века, истакавши да му је стало да помене и тешкоћу са којом се сви грађани Србије данас суочавају водећи битку за очување Косова и Метохије, премијер Коштуница је рекао да "баш као што је на јужном крају српски народ на изазове одговарао очувањем државе, на северу је то била тежња за очувањем писмености, културе и институција".
Председник Извршног већа Војводине мр Бојан Пајтић подсетио је на пароброд "Напредак" којим је у априлу 1864. године, за 12 дана пловидбе Дунавом од Пеште до Новог Сада, у десетинама упакованих сандука, стигло све тадашње благо Матичине Библиотеке. Био је то велики дан за српство и српску културу, Матица је стигла кући. Подсетивши и на речи великог Слободана Јовановића, Новосађанина по рођењу, Пајтић је пожелео да "из нове Библиотеке изађу људи по укусу Јовановића, слободни да критикују и одговорни у свом поступању".
– Ко пристане да се осамнаест година подиже кућа за књиге, за сва културна добра у Библиотеци Матице српске, моћи ће, на завршетку, у депешама, кратко и реско да саопшти како је било – не би ли другима лакше било. За књиге су нам отварали ратна и замрачена склоништа. Нудили су за часописе и новине катакомбе под Тврђавом и подруме у Подбари. Градоначелник који је у заносу мислио да ће му буџет пунити фабрика свећа десетак пута је увећао кирију. Члан осмочланог Председништва Југославије на радилишту у пустој згради коју смо обнављали (и обновили) укинуо је мајсторима струју и воду. Ректор под контролом истог дизао је на ноге универзитетски свет да брани "Чешки магацин" од књига. Покрајински председник је тачку дневног реда о градњи Библиотеке најављивао: "Ево још једне непривредне инвестиције на грбачи радних људи и грађана". Одлуке о градњи су доживљавали као тек извађене зубе, без анестезије. Мењани су генерални и детаљни градски планови. У земљу нисмо могли због подземних вода. Три месеца су их пумпе избацивале. При томе је Матичина, ова у којој смо, зграда почела да тоне, казивао је у поздравној беседи о градњи, управник Библиотеке Матице српске Миро Вуксановић, исказавши на крају захвалност свима који су помогли да Библиотека добије нову кућу и, по узору на Црњанског, закључио да је "у овом тренутку Нови Сад бескрајни круг у чијем је центру Матица српска".
У уметничком програму учествовали су Хор "Свети Стефан Дечански" и оперски уметници Виолета Срећковић и Саша Петровић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


