Арапи иду у Анаполис

(Од нашег сталног дописника)
Каиро – У седишту Арапске лиге (АЛ) данас је, једногласно, пала велика одлука: у Анаполис, на међународни блискоисточни мировни скуп у уторак, Арапи иду на високом, министарском, нивоу. Упркос пређашњим претњама о бојкоту неких чланица 22-члане Лиге, а посебно Саудијске Арабије и Сирије, произлази да су Арапи дошли до закључка да је Израелу потребно избити из руке адут да нема са ким да преговара.

На десној обали Нила, у центру египатског главног града, одавно једно заседање није призвало толико узбуђење као ово данашње. Петак је викенд у свету ислама, али овај петак министри су, заједно са палестинским председником Махмудом Абасом, провели у озбиљном раду, одмеравајући одлуку наспрам дугорочне судбине Блиског истока.

Образложење које су новинарима, после заседања АЛ, дали њен генерални секретар, Египћанин Амр Муса и шеф саудијске дипломатије Сауд Ал-Фаjсал, могло би се свести на следеће: не идемо тамо да бисмо се театрално сликали и руковали са израелским премијером Ехудом Олмертом, идемо у потрази за миром, заснованом на арапској мировној иницијативи из 2002. године. Индиректна назнака о учешћу Сирије указује да ће и окупирани Голан "бити маркиран". Организатори су у Анаполис, САД, позвали 40 земаља и девет међународних институција.

Откуд онда толико узбуђења под сводовима Арапске лиге? Прво, Анаполис јесте непобитна шанса, јер сада се потенцијално отварају неке нове перспективе. Последњи пут се Блиски исток, теоретски барем, примакао миру када је бивши председник Бил Клинтон, 2000. године, успео да испред Беле куће један другоме пруже руку помирења тадашњи израелски премијер Ехуд Барак и палестински лидер Јасер Арафат. Цела ствар је потом пропала. Даље, 2002, Саудијска арабија је изашла са мировним предлогом који је касније прерастао у иницијативу АЛ. По њој се Израелу гарантују признање, мир и безбедност, у замену за стварање Палестине у границама пре јунског рата 1967. године. Израел пре пет година није испољио ентузијазам да се на тој основи упушта у разговор. Актуелни шеф израелске владе Ехуд Олмерт је, међутим, ове седмице, египатском председнику Хоснију Мубараку предочио да би мир са Палестинцима могао бити остварен до краја 2008. године, када са сцене одлази администрација председника Буша Млађег. Коначно, Анаполис је добра прилика да се на Блиском истоку ојачају умерене снаге, предвођене Египтом, Јорданом и палестинским Фатахом.

Саудијска Арабија је била најенергичнија у подизању гласа Арапа, да се у дневни ред Анаполиса уврсте главни проблеми, као што су границе будуће палестинске државе, статус Јерусалима, судбина до сада изграђених јеврејских насеља на окупираној земљи и право на повратак палестинских избеглица. Израел се томе опире. Са друге стране, Арапи категорично одбијају захтев Израела да буде признат као држава Јевреја. "То је тотално изван контекста, не долази у обзир", рекли су углас Амр Муса и Сауд Ал-Фајсал. Арапи се плаше да би се то протумачило као одустајање од захтева о враћању избеглих Палестинаца. Израел се, пак, боји да би повратак избеглица пореметио демографску слику Израела, што би, далекосежно, могло да га кошта егзистенције.

Битку за постизање компромиса је упорно, месецима, водила Кондолиза Рајс, државни секретар. Има изгледа да је у томе успела. Анаполис се, тако, неће бавити проблемима, али ће их јасно назначити, односно поставиће правце који воде до трајног мира. Да ли ће, при том, за решења бити дате временске одреднице, тек ће се видети. На "минут" до састанка, Арапи на томе и даље инсистирају, док Израел од тога и даље бежи.