Arapi idu u Anapolis

(Od našeg stalnog dopisnika)
Kairo – U sedištu Arapske lige (AL) danas je, jednoglasno, pala velika odluka: u Anapolis, na međunarodni bliskoistočni mirovni skup u utorak, Arapi idu na visokom, ministarskom, nivou. Uprkos pređašnjim pretnjama o bojkotu nekih članica 22-člane Lige, a posebno Saudijske Arabije i Sirije, proizlazi da su Arapi došli do zaključka da je Izraelu potrebno izbiti iz ruke adut da nema sa kim da pregovara.

Na desnoj obali Nila, u centru egipatskog glavnog grada, odavno jedno zasedanje nije prizvalo toliko uzbuđenje kao ovo današnje. Petak je vikend u svetu islama, ali ovaj petak ministri su, zajedno sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, proveli u ozbiljnom radu, odmeravajući odluku naspram dugoročne sudbine Bliskog istoka.

Obrazloženje koje su novinarima, posle zasedanja AL, dali njen generalni sekretar, Egipćanin Amr Musa i šef saudijske diplomatije Saud Al-Fajsal, moglo bi se svesti na sledeće: ne idemo tamo da bismo se teatralno slikali i rukovali sa izraelskim premijerom Ehudom Olmertom, idemo u potrazi za mirom, zasnovanom na arapskoj mirovnoj inicijativi iz 2002. godine. Indirektna naznaka o učešću Sirije ukazuje da će i okupirani Golan "biti markiran". Organizatori su u Anapolis, SAD, pozvali 40 zemalja i devet međunarodnih institucija.

Otkud onda toliko uzbuđenja pod svodovima Arapske lige? Prvo, Anapolis jeste nepobitna šansa, jer sada se potencijalno otvaraju neke nove perspektive. Poslednji put se Bliski istok, teoretski barem, primakao miru kada je bivši predsednik Bil Klinton, 2000. godine, uspeo da ispred Bele kuće jedan drugome pruže ruku pomirenja tadašnji izraelski premijer Ehud Barak i palestinski lider Jaser Arafat. Cela stvar je potom propala. Dalje, 2002, Saudijska arabija je izašla sa mirovnim predlogom koji je kasnije prerastao u inicijativu AL. Po njoj se Izraelu garantuju priznanje, mir i bezbednost, u zamenu za stvaranje Palestine u granicama pre junskog rata 1967. godine. Izrael pre pet godina nije ispoljio entuzijazam da se na toj osnovi upušta u razgovor. Aktuelni šef izraelske vlade Ehud Olmert je, međutim, ove sedmice, egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku predočio da bi mir sa Palestincima mogao biti ostvaren do kraja 2008. godine, kada sa scene odlazi administracija predsednika Buša Mlađeg. Konačno, Anapolis je dobra prilika da se na Bliskom istoku ojačaju umerene snage, predvođene Egiptom, Jordanom i palestinskim Fatahom.

Saudijska Arabija je bila najenergičnija u podizanju glasa Arapa, da se u dnevni red Anapolisa uvrste glavni problemi, kao što su granice buduće palestinske države, status Jerusalima, sudbina do sada izgrađenih jevrejskih naselja na okupiranoj zemlji i pravo na povratak palestinskih izbeglica. Izrael se tome opire. Sa druge strane, Arapi kategorično odbijaju zahtev Izraela da bude priznat kao država Jevreja. "To je totalno izvan konteksta, ne dolazi u obzir", rekli su uglas Amr Musa i Saud Al-Fajsal. Arapi se plaše da bi se to protumačilo kao odustajanje od zahteva o vraćanju izbeglih Palestinaca. Izrael se, pak, boji da bi povratak izbeglica poremetio demografsku sliku Izraela, što bi, dalekosežno, moglo da ga košta egzistencije.

Bitku za postizanje kompromisa je uporno, mesecima, vodila Kondoliza Rajs, državni sekretar. Ima izgleda da je u tome uspela. Anapolis se, tako, neće baviti problemima, ali će ih jasno naznačiti, odnosno postaviće pravce koji vode do trajnog mira. Da li će, pri tom, za rešenja biti date vremenske odrednice, tek će se videti. Na "minut" do sastanka, Arapi na tome i dalje insistiraju, dok Izrael od toga i dalje beži.