Људска права на чекању

„Све владе које су повукле Предлог закона о удружењима су пале”, рекао је Миљенко Дерета, извршни директор Грађанске иницијативе, бившем премијеру Зорану Живковићу, на промоцији допуњеног издања књиге „Будућност цивилног друштва у Србији”. Промоцију је, поводом шест година од смрти др Зорана Ђинђића, организовао Центар за развој грађанског друштва „Миленијум”.

Закон о забрани дискриминације није, дакле, једини који је повучен из процедуре. А „Политика” је писала и о Предлогу закона о тајнама који је у полицији нестао са свих 72.000 потписа грађана, да би онда некако ипак био пронађен.

„Ово је трећи пут да се закон о удружењима повлачи из процедуре, а претходна два пута када је повучен – владе су пале”, каже Дерета. Председница парламента Славица Ђукић-Дејановић је, према писању „Мреже”, листа Грађанске иницијативе, рекла да је влада повукла и предлоге измена Закона о кривичном поступку, о организацији и државним органима надлежним у сузбијању организованог криминала и о парничном поступку. Предлог закона о удружењима је 17. децембра прошле године повучен из скупштинске процедуре, али ће се наћи на дневном реду пролећног заседања парламента и очекује се да буде усвојен до краја марта 2009. године, објаснила је председница Скупштине.

У влади кажу да је закон повучен да би могао да се усвоји буџет и продужи важност пасоша и да ће бити враћен у процедуру. На закон је поднето око 70 амандмана, али се претпоставља да неће бити проблема око усвајања. Либерално-демократска партија једина је јавно најавила да ће га подржати.

Јавна расправа о Нацрту закона о удружењима одржана је 2007. године, а председник Србије Борис Тадић је на округлом столу рекао да је држава овим нацртом показала да је свесна значаја деловања укупног цивилног сектора и да се предложеним решењима уводи нов квалитет у регулисање ове области. Он је тада рекао и да се на овај закон чекало седам година. Од тада је прошло још две године.

Зашто се на један закон чека девет година ако су у његовој изради примењени европски стандарди, а Савет Европе је од почетка био укључен у његово писање? Дерета каже да није кључно питање када него зашто. „Ако је када онда има оправдања, а ако је зашто онда нема. Треба рећи да су сви закони из области људских права на чекању, а то је зато што људи код нас не схватају значај свега што је важно за људска права. Уз економске проблеме свакако треба укључити и људска права. Други разлог што се толико чека на овај закон је тај што су НВО непријатан саговорник па им треба отежати посао. То је одбрамбени механизам сваке власти против слободе.”

Недостатак овог закона и однос према цивилном сектору је, како објашњава Дерета, суштинско неразумевање права грађана да учествују у доношењу одлука и да преузму део одговорности од државе а не део власти како држава мисли и због тога што је деловање цивилног сектора јефтиније од државног. „Код нас се избегава да се призна у којој мери цивилни сектор доприноси економском развоју, променама односа у друштву и смањењу неправде.”

Закон је важан јер поједностављује процедуре и дефинише појмове, на пример, шта је невладина организација. Новина је да укида могућност да министарство забрани рад удружењима и невладиним организацијама већ о томе одлучује Уставни суд. И најинтересантније је што предвиђа да је за оснивање НВО потребно само три потписа, док је до сада било предвиђено десет. Довољно је да један од потписника има седиште или пребивалиште у Србији, а оснивач може бити и малолетник од 14 година, уз оверену писмену изјаву о давању сагласности његовог законског заступника и складу са законом. „Закон даје легитимитет слободи удруживања”, каже Дерета.

Држава је и до сада издвајала средства за удружења: 2006. године 42,2 милиона евра а 2007. године чак 54,3 милиона евра. Новим законом је пре свега предвиђено да се новац издваја за програме од јавног интереса као што је социјална заштита, здравствена заштита, брига о деци и инвалидима, образовање, заштита људских и мањинских права, наука, култура, борба против корупције… „Све што зараде НВО ће морати да потроше на своје активности. Закон регулише и могуће малверзације, а основа је и за преговоре с државом о другачијој дистрибуцији средстава из буџета”, објашњава Дерета.

Невладине организације су основане по закону али још немају свој закон, па људи мисле да раде мимо закона. „Закон јесте признање постојања и другачијег односа државе. Неке НВО резонују – зашто бисмо вам помагали када нас не признајте. Другачију представу о невладиним организацијама грађани могу да добију баш док траје економска криза. Јер она је права прилика за партнерство државе са НВО које ће давати своје услуге, као што су брига о деци или народне кухиње, јефтиније. Треба рећи и да НВО доносе новац у земљу и ту га троше”, каже Дерета.