Претеча слона живео у Зајечару?

Зајечар – На Белом брегу у Зајечару, на ободу града, на левој обали Црног Тимока, зајечарски природњаци пронашли су недавно фосиле костију (један зуб и део веће кости) које највероватније припадају огромном деинотеријуму, сисару биљоједу, претечи слона, животињи која је живела највероватније између три и 20 милиона година пре нове ере. Фосил тросегментног зуба пронашао је тамо, у једном одрону, зајечарски љубитељ природе Милорад Пашић Пале и одмах га донео на идентификацију код пријатеља мр Ђорђа Илића. Знао је да је Илић као геолог и познати истраживач нафте доста упућен у прошлост наше планете.

– За десетак минута, уз помоћ обимне литературе коју поседујем и фосила из своје збирке, закључио сам да је највероватније реч о огромном деинотеријуму, претечи слона. Име животиње изведено је из грчких речи деинос (одвратан) и терион (звер), а литература је познаје као колоса који је био висок око 4,5 метра и тежак између 15 и 18 тона, три пута масивнији од данашњег слона.

Познати љубитељ природе и власник више природњачких збирки (познат и као власник колекције од 400 врста кактуса и укупно 1.000 ових биљака) Ђорђе Илић испричао нам је да је он као истраживач нафте провео више од 10 година у Канади и на Аљасци, и да се тамо „заразио” проучавањем фосила. Упоредио је овдашњи проналазак с фосилима из своје збирке и сликама из литературе и убедио Палета да је пронашао чудовишно вредне „кошчице”. Затим су се заједно дали у трагање и пронашли још један део веће кости од исте животиње и опет направили поређења. Деинотеријум – ништа друго!

– У почетку сам мислио да је зуб могао да испадне случајно у борби или у току храњења и да је звер туда само прошла, али када смо пре неколико дана пронашли и ову кост убеђен сам да је „грозна звер” ту негде и угинула и да смо на трагу да пронађемо цео скелет. Тек би то била сензација. Али, ко и колико треба да копа...

У шали, популарни Ђоле Нафташ каже како би било добро да неко „пусти буву” како је ту пронађено и неколико златника. Добили бисмо, каже, бесплатне копаче. Наишло би се тако на огромну количину костију јер је деинотеријум био други сисар по величини који је икада ходао овом планетом, после мамута. Живео је на подручју Африке, Европе и Азије. Проналазак скелета био би и туристичка атракција за Зајечар. Потврдило би се, вероватно, да је Зајечар са околином био на миграционом путу ове праисторијске животиње из Азије и Африке у Европу.

(/slika2)Ђорђе Илић има 50 година. Тврди да је једини до сада комплетан скелет деинотеријума ископан крајем 19. века у Румунији и да је сада изложен у Природњачком музеју у Букурешту. Илић га је и сам видео пошто се школовао у Плоештију и сада поседује свуда признату и цењену диплому тамошњег Института за нафту. Врхунски је, доказани, стручњак за дубинска бушења. Нафту је истраживао више од 20 година у нашој земљи, Канади и на Аљасци. А као туриста и љубопитљиви посматрач био је у Перуу, Боливији, Мексику, Сингапуру, у многим пределима Канаде, Египту и свим земљама северне Африке, у готово свим земљама Европе, на Хавајима, на Тајланду и Блиском истоку...

Своје „кошчице” које сада упоређује са онима откривеним на Белом брегу донео је из Драмхалера у Канади, где се сада налази највећи музеј диносауруса на свету. За разлику од деинотеријума, који је био сисар, диносаурус је био гмизавац. И већи и од данашњег „грозне” зајечарске зверке.

Ђоле и Пале се надају да ће се ускоро појавити и скелет деинотеријума. Немају ништа против да наши врхунски специјалисти из надлежних институција одмах крену из Београда за Зајечар. Али, Ђоле не намерава да се одваја од пронађених костију. Плаши се, вели, да не „испаре” на неком црном тржишту.

А и то се често догађа, и код нас, и у свету.

Стојан Тодоровић