Пут кога се сете само у предизборним кампањама

Лесковац – Село Предејане налази на око два километра у брду изнад истоимене варошице. Насељавају га углавном горштаци који су напуштали своја планинска огњишта да би овде нашли бољи живот, али последњих година и одавде беже, јер су услови живота тешки. Телефон у њихове домове још није стигао, а најтеже им је што немају добар пут, па у зимским месецима једва стижу до својих кућа.

У овом селу живи и десетак инвалидних, старих, хендикепираних и слепих особа којима је посебно тешко, јер до њих не могу да стигну патронажне службе, нити они могу да оду код лекара. Међу онима којима ово најтеже пада су Смиља Миљковић и њена кћерка Александра, ученица другог разреда Трговачке школе у Грделици. Обе болују од тешких неуролошких болести - Смиља од Паркинсонове а Александра од мултиплекс склерозе. Како кажу, отежано се крећу и често им се дешава да падају на излоканом путу. Приликом пада јесенас, Александра се повредила, па двадесет дана није могла у школу.

– Сви су обећавали да ће поправити пут, поготову у предизборним кампањама, али су брзо заборављали обећања. Ми не тражимо много, само да насипају пут да можемо да дођемо до куће, да нас неко довезе и да могу да дођу патронажне службе и санитет. Обраћали смо се месној заједници, а они кажу да немају ни булдожер, ни паре и упутили су нас на Дирекцију за урбанизам и изградњу града Лесковца. Ишла сам више пута без успеха, а када сам запретила да ћу тужити због повреде детета, примио ме је заменик директора Дирекције. Нажалост, рекао ми је да не зна ништа о том путу, ни да ли постоји пројекат, ни да ли је уопште у плану да се тамо нешто ради, не скривајући очајање каже Смиља за наш лист.

Помоћ од Дирекције затражило је и Удружење дистрофичара Лесковца чије су чланице Смиља и Александра. Позивајући се на законске прописе о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старијих, хендикепираних и инвалидних особа, као и на закон о спречавању дискриминације, којима је предвиђено прилагођавање јавних објеката тим особама, Удружење моли Дирекцију да насипа два километра пута од вароши Предејане до села Предејане. Нажалост, одговор је и у овом случају изостао.

Одговор смо потражили и ми од Љиљане Трајковић Старинац, техничког директора Дирекције. – Немам информацију о конкретном путу. План и програм рада за 2009. годину није усвојен и ми ништа не можемо да радимо док га Скупштина града не усвоји и док не склопимо уговоре. Пошљунчавање пута врши се у оквиру одржавања и финансира се из буџетских резерви града, каже за «Политику» Љиљана Трајковић Старинац.

Судећи према тренутној политичкој ситуацији у Лесковцу, Скупштина града се неће тако брзо састати, што значи да је и план и програм рада Дирекције за урбанизам и изградњу на леду. У селу Предејане има педесетак кућа са око двеста становника, међу којима и више од тридесет млађих од осамнаест година, чиме ретко које планинско село може да се похвали. Мештани нам рекоше да су спремни да учествују у насипању пута, али не могу без помоћи, па зато апелују на град Лесковац да испуни обећање које су давали политичари.

Милан Момчиловић