Put koga se sete samo u predizbornim kampanjama

Leskovac – Selo Predejane nalazi na oko dva kilometra u brdu iznad istoimene varošice. Naseljavaju ga uglavnom gorštaci koji su napuštali svoja planinska ognjišta da bi ovde našli bolji život, ali poslednjih godina i odavde beže, jer su uslovi života teški. Telefon u njihove domove još nije stigao, a najteže im je što nemaju dobar put, pa u zimskim mesecima jedva stižu do svojih kuća.

U ovom selu živi i desetak invalidnih, starih, hendikepiranih i slepih osoba kojima je posebno teško, jer do njih ne mogu da stignu patronažne službe, niti oni mogu da odu kod lekara. Među onima kojima ovo najteže pada su Smilja Miljković i njena kćerka Aleksandra, učenica drugog razreda Trgovačke škole u Grdelici. Obe boluju od teških neuroloških bolesti - Smilja od Parkinsonove a Aleksandra od multipleks skleroze. Kako kažu, otežano se kreću i često im se dešava da padaju na izlokanom putu. Prilikom pada jesenas, Aleksandra se povredila, pa dvadeset dana nije mogla u školu.

– Svi su obećavali da će popraviti put, pogotovu u predizbornim kampanjama, ali su brzo zaboravljali obećanja. Mi ne tražimo mnogo, samo da nasipaju put da možemo da dođemo do kuće, da nas neko doveze i da mogu da dođu patronažne službe i sanitet. Obraćali smo se mesnoj zajednici, a oni kažu da nemaju ni buldožer, ni pare i uputili su nas na Direkciju za urbanizam i izgradnju grada Leskovca. Išla sam više puta bez uspeha, a kada sam zapretila da ću tužiti zbog povrede deteta, primio me je zamenik direktora Direkcije. Nažalost, rekao mi je da ne zna ništa o tom putu, ni da li postoji projekat, ni da li je uopšte u planu da se tamo nešto radi, ne skrivajući očajanje kaže Smilja za naš list.

Pomoć od Direkcije zatražilo je i Udruženje distrofičara Leskovca čije su članice Smilja i Aleksandra. Pozivajući se na zakonske propise o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starijih, hendikepiranih i invalidnih osoba, kao i na zakon o sprečavanju diskriminacije, kojima je predviđeno prilagođavanje javnih objekata tim osobama, Udruženje moli Direkciju da nasipa dva kilometra puta od varoši Predejane do sela Predejane. Nažalost, odgovor je i u ovom slučaju izostao.

Odgovor smo potražili i mi od Ljiljane Trajković Starinac, tehničkog direktora Direkcije. – Nemam informaciju o konkretnom putu. Plan i program rada za 2009. godinu nije usvojen i mi ništa ne možemo da radimo dok ga Skupština grada ne usvoji i dok ne sklopimo ugovore. Pošljunčavanje puta vrši se u okviru održavanja i finansira se iz budžetskih rezervi grada, kaže za «Politiku» Ljiljana Trajković Starinac.

Sudeći prema trenutnoj političkoj situaciji u Leskovcu, Skupština grada se neće tako brzo sastati, što znači da je i plan i program rada Direkcije za urbanizam i izgradnju na ledu. U selu Predejane ima pedesetak kuća sa oko dvesta stanovnika, među kojima i više od trideset mlađih od osamnaest godina, čime retko koje planinsko selo može da se pohvali. Meštani nam rekoše da su spremni da učestvuju u nasipanju puta, ali ne mogu bez pomoći, pa zato apeluju na grad Leskovac da ispuni obećanje koje su davali političari.

Milan Momčilović