Закон о Скупштини до краја марта

„До краја марта покушаћемо да дођемо до усаглашеног текста закона о Народној скупштини Србије. Уколико консензуса не буде, по истеку тог рока, проследићу у скупштинску процедуру предлог који има подршку већине”, каже Никола Новаковић (Г17 плус), председник радне групе за израду овог текста. Новаковић, који је и један од потпредседника парламента, објашњава да је основни разлог зашто се са овим послом касни настојање да се постигне сагласност. А за сада нема договора међу странкама о платама посланика, власништву над мандатима, али ни о финансијској самосталности парламента.

Доношење овог закона је уставна обавеза, али није одржан чак ни округли сто на коме би се водила расправа.

Основни разлог за то је што се пажљиво тражи консензус о финансијској самосталности парламента и посланичких мандата. Још нисмо успели да сав материјал ставимо на један папир о коме би се разговарало.

У чему је проблем код финансијске самосталности парламента?

Није довољно само написати да парламент има свој буџет. Треба утврдити како се пуни, како се троши новац, ко за то одговара.

Јесте ли сигурни да мандати треба да буду предмет овог закона, а не Закона о избору народних посланика?

И то је једна од дилема. По мом уверењу, кад се после избора мандати верификују, они постају скупштински мандати и зато треба да буду регулисани овим законом.

Како би се, по вашој замисли, решавало питање мандата?

По Уставу, посланик је власник мандата и то није спорно. Ми сада само расправљамо о условима под којима он може да га стави на располагање странци. Највећи проблем је ко би одлучивао о мандатима и ту има различитих идеја. Али, у највећем делу, постоји сагласност да о томе одлучује Скупштина. Питање је да ли би се о томе одлучивало на пленарној седници, одбору или неком посебном кадровском телу. На пример, Словенци имају председнички колегијум Скупштине, који о много чему одлучује. Ту смо запели јер су сви некако пажљиви и обазриви.

Шта је још спорно?

Остало је, на пример, да се постигне договор о примени закона, пошто би се њиме регулисале и посланичке и плате запослених у парламенту. Сад су се, међутим, појавиле идеје да то не треба да буде регулисано овим законом. Заказаћемо састанак па ћемо видети откуд сад те идеје, кад смо провели сате и сате покушавајући да дођемо до заједничког става, да све буде транспарентно...

Како је требало да се реши питање посланичких плата?

Били смо се усагласили да посланичка плата не може да буде нижа од две просечне плате у Србији, ни већа од пет просечних плата, а Административни одбор би сваког месеца одлучивао о износу.

Чија је идеја да плате, ипак, не буду у том закону?

Ничија написмено, то је усмена сугестија.

Из владајуће коалиције?

И из владајуће коалиције. Иначе, до сада из опозиције, осим конструктивних предлога „за”, нисам имао ниједан предлог „против”...

Али, посланици ДСС-а доставили су у парламент свој предлог закона о Народној скупштини?

Предлог ДСС-а верзија је закона, који је урадила радна група у претходном скупштинском сазиву, којом је руководио Раде Обрадовић, потпредседник Скупштине. И ја сам учествовао у раду те групе која је све што је било спорно просто пребацивала радној групи за израду Пословника. Тако смо добили тај закон од 40 чланова, којим се не регулише ништа. Ја сам, као дисциплиновани војник партије, потписао тај предлог, али сви су знали да сам против. Против сам и сада јер он не регулише ништа, то је празан текст.

Практично, ДСС вам је, овако, рекао да консензуса не може бити?

План ми је да почетком идуће недеље добијемо од стручних служби текст, са могућим решењима, да га доставим свима у радној групи, па да, на пример, добију време од седам или десет дана да га погледају и дају своје сугестије. Онда бисмо организовали тај округли сто. На консензус ћу чекати до краја марта, а онда ћу закон, ако буде имао подршку већине, проследити у скупштинску процедуру. Па, нека се отвори расправа.

Мирјана Чекеревац