Zakon o Skupštini do kraja marta

„Do kraja marta pokušaćemo da dođemo do usaglašenog teksta zakona o Narodnoj skupštini Srbije. Ukoliko konsenzusa ne bude, po isteku tog roka, proslediću u skupštinsku proceduru predlog koji ima podršku većine”, kaže Nikola Novaković (G17 plus), predsednik radne grupe za izradu ovog teksta. Novaković, koji je i jedan od potpredsednika parlamenta, objašnjava da je osnovni razlog zašto se sa ovim poslom kasni nastojanje da se postigne saglasnost. A za sada nema dogovora među strankama o platama poslanika, vlasništvu nad mandatima, ali ni o finansijskoj samostalnosti parlamenta.

Donošenje ovog zakona je ustavna obaveza, ali nije održan čak ni okrugli sto na kome bi se vodila rasprava.

Osnovni razlog za to je što se pažljivo traži konsenzus o finansijskoj samostalnosti parlamenta i poslaničkih mandata. Još nismo uspeli da sav materijal stavimo na jedan papir o kome bi se razgovaralo.

U čemu je problem kod finansijske samostalnosti parlamenta?

Nije dovoljno samo napisati da parlament ima svoj budžet. Treba utvrditi kako se puni, kako se troši novac, ko za to odgovara.

Jeste li sigurni da mandati treba da budu predmet ovog zakona, a ne Zakona o izboru narodnih poslanika?

I to je jedna od dilema. Po mom uverenju, kad se posle izbora mandati verifikuju, oni postaju skupštinski mandati i zato treba da budu regulisani ovim zakonom.

Kako bi se, po vašoj zamisli, rešavalo pitanje mandata?

Po Ustavu, poslanik je vlasnik mandata i to nije sporno. Mi sada samo raspravljamo o uslovima pod kojima on može da ga stavi na raspolaganje stranci. Najveći problem je ko bi odlučivao o mandatima i tu ima različitih ideja. Ali, u najvećem delu, postoji saglasnost da o tome odlučuje Skupština. Pitanje je da li bi se o tome odlučivalo na plenarnoj sednici, odboru ili nekom posebnom kadrovskom telu. Na primer, Slovenci imaju predsednički kolegijum Skupštine, koji o mnogo čemu odlučuje. Tu smo zapeli jer su svi nekako pažljivi i obazrivi.

Šta je još sporno?

Ostalo je, na primer, da se postigne dogovor o primeni zakona, pošto bi se njime regulisale i poslaničke i plate zaposlenih u parlamentu. Sad su se, međutim, pojavile ideje da to ne treba da bude regulisano ovim zakonom. Zakazaćemo sastanak pa ćemo videti otkud sad te ideje, kad smo proveli sate i sate pokušavajući da dođemo do zajedničkog stava, da sve bude transparentno...

Kako je trebalo da se reši pitanje poslaničkih plata?

Bili smo se usaglasili da poslanička plata ne može da bude niža od dve prosečne plate u Srbiji, ni veća od pet prosečnih plata, a Administrativni odbor bi svakog meseca odlučivao o iznosu.

Čija je ideja da plate, ipak, ne budu u tom zakonu?

Ničija napismeno, to je usmena sugestija.

Iz vladajuće koalicije?

I iz vladajuće koalicije. Inače, do sada iz opozicije, osim konstruktivnih predloga „za”, nisam imao nijedan predlog „protiv”...

Ali, poslanici DSS-a dostavili su u parlament svoj predlog zakona o Narodnoj skupštini?

Predlog DSS-a verzija je zakona, koji je uradila radna grupa u prethodnom skupštinskom sazivu, kojom je rukovodio Rade Obradović, potpredsednik Skupštine. I ja sam učestvovao u radu te grupe koja je sve što je bilo sporno prosto prebacivala radnoj grupi za izradu Poslovnika. Tako smo dobili taj zakon od 40 članova, kojim se ne reguliše ništa. Ja sam, kao disciplinovani vojnik partije, potpisao taj predlog, ali svi su znali da sam protiv. Protiv sam i sada jer on ne reguliše ništa, to je prazan tekst.

Praktično, DSS vam je, ovako, rekao da konsenzusa ne može biti?

Plan mi je da početkom iduće nedelje dobijemo od stručnih službi tekst, sa mogućim rešenjima, da ga dostavim svima u radnoj grupi, pa da, na primer, dobiju vreme od sedam ili deset dana da ga pogledaju i daju svoje sugestije. Onda bismo organizovali taj okrugli sto. Na konsenzus ću čekati do kraja marta, a onda ću zakon, ako bude imao podršku većine, proslediti u skupštinsku proceduru. Pa, neka se otvori rasprava.

Mirjana Čekerevac