ЕИБ јача инвестиције на Балкану

Од нашег специјалног извештача
Барселона, марта – Суочавамо се са периодом финансијских и економских превирања таквих размера које су неупоредиве са било којим пређашњим шоковима на које смо наилазили, упозорио је Филип Мејштат, председник Европске инвестиционе банке на почетку годишњег форума ЕИБ, у Барселони (12. и 13. марта).

У завршници Форума организованог са темом „Повезивање Европе, финансирање мобилности и одрживих градова”, господин Мејштат је „Политици” дао ексклузивни интервју.

Да ли је свет тек на почетку кризе? Колико би период „превирања” могао потрајати? Каква су Ваша очекивања од текућег министарског састанка Г-20 у Лондону?

Нико поуздано не зна да ли је период финансијског и економског превирања сада тек на почетку, нити колико би могао потрајати.Жан-Клод Трише је недавно поменуо да би се опоравак могао очекивати 2010. Присутни су притисцида се пронађе решење, једно, друго или, највероватније, компромисно. Мишљења о стратегији нису јединствена. Што се састанка Г-20 у Лондону тиче, немам посебних очекивања. Верујем да ће у Лондону доћи до одговарајућих одлука. ЕИБ у то није укључена.

Какав ефекат данашња „незабележена превирања” имају на вредносне постулате ЕУ И ЕИБ, као и на ваше дугорочне развојне пројекте?

Један од већ најављених водећих приоритета у овом периоду „превирања” јесте додатни програм инвестиционе подршке земљама и регионима који су највише погођени кризом. Овде у Барселони одобрили смо кредит од 1,5 милијарди евра Литванији, ускоро ћемо разговарати о новој помоћи Мађарској… Са друге стране,ипак, притисци за „брза решења” постоје. То је било видљиво и током недавних преговора са представницима европске ауто-индустрије. „Само дајте паре”, био је апел. На крају смо се договорили око кредита до три милијарде евра, али уз поштовање нашег услова да се тај новац добрим делом употреби за остваривање дугорочних циљева за које се залажемо – као што суефикасније коришћење фосилних горива и смањење емисије угљен-диоксида.

Дакле, компонента одговорног односа према будућности је пресудна.ЕИБ подржава осмишљене развојне пројекте који се брзо, у догледној будућности,могу реализовати, али који при томе морају доприносити трајном друштвеном бољитку.Истовремено, опрезни смо.У овој фази „превирања”нема проблема са отплатама кредита: у банци имамо листу кредита чију реализацију пратимо са наглашеном пажњом.Морам да истакнем да листа тих кредита данас није ништа дужа него пре шест месеци.

Хоће ли ЕИБ можда бити присиљена у овом периоду „превирања” да смањи финансијску подршку пројектима изван „бриселске фамилије”, на пример балканским државама, рецимо Србији...?

Напротив!ЕИБ намерава да повећа инвестиционо-финансијску активност на Балкану, а посебно у Србији. Опипљив доказ за то је и чињеница што управо отварамо канцеларију ЕИБ у Београду.Балкан је наш најближи сусед.Краткорочни изгледи су један ниво пројекција.Дугорочно гледано, узимајући у обзир идеал европских интеграција, сматрамо да је у обостраном интересу, и Балкана и ЕУ, да радимо на јачању међусобних спона, на зближавању.

Сарадња са Србијом је ту од кључног значаја.ЕИБ већ подржава бројне пројекте у Србији, али ипак сматрам да су развој и модернизација инфраструктуре од пресудног значаја за развој ваше земље, али и за јаче повезивање са јединственим тржиштем ЕУ.

Истовремено, ЕИБ је већ најавила да ће до краја априла 2009. ставити 8,5 милијарди евра на располагање банкарском сектору југоисточне Европе; током 2010. та издвајања могла би да достигну и 11 милијарди евра, али опрезни смо.Са друге стране, можемо за сада само да нагађамо зашто се велики део тих већ расположивих средстава још не користи.У први мах смо мислили да локални банкари располажу мањком информација о погодностима понуђених кредита. Затим смо и драстично поједноставили процедуру извештавања о фазама реализације већ одобрених кредита.

Међутим, чини ми се да главни разлог за споро активирање расположивих кредита лежи у нечему другом. Добар део банака које послују у источној и централној Европи–око 80 одсто– има седиште на западу континента.Дакле, ако мајкабанка у овом периоду има проблема са обезбеђивањем капитала, вероватно није спремна да другде преузме нове, додатне ризике.ЕИБ о томе ових дана разговора са низом водећих западних банкарских групација које послују на југоистоку Европе, рекао је за „Политику” господин Филип Мејштат, председник Европске инвестиционе банке из Луксембурга, иначе највећег институционалног кредитора Србије.