EIB jača investicije na Balkanu

Od našeg specijalnog izveštača
Barselona, marta – Suočavamo se sa periodom finansijskih i ekonomskih previranja takvih razmera koje su neuporedive sa bilo kojim pređašnjim šokovima na koje smo nailazili, upozorio je Filip Mejštat, predsednik Evropske investicione banke na početku godišnjeg foruma EIB, u Barseloni (12. i 13. marta).

U završnici Foruma organizovanog sa temom „Povezivanje Evrope, finansiranje mobilnosti i održivih gradova”, gospodin Mejštat je „Politici” dao ekskluzivni intervju.

Da li je svet tek na početku krize? Koliko bi period „previranja” mogao potrajati? Kakva su Vaša očekivanja od tekućeg ministarskog sastanka G-20 u Londonu?

Niko pouzdano ne zna da li je period finansijskog i ekonomskog previranja sada tek na početku, niti koliko bi mogao potrajati.Žan-Klod Triše je nedavno pomenuo da bi se oporavak mogao očekivati 2010. Prisutni su pritiscida se pronađe rešenje, jedno, drugo ili, najverovatnije, kompromisno. Mišljenja o strategiji nisu jedinstvena. Što se sastanka G-20 u Londonu tiče, nemam posebnih očekivanja. Verujem da će u Londonu doći do odgovarajućih odluka. EIB u to nije uključena.

Kakav efekat današnja „nezabeležena previranja” imaju na vrednosne postulate EU I EIB, kao i na vaše dugoročne razvojne projekte?

Jedan od već najavljenih vodećih prioriteta u ovom periodu „previranja” jeste dodatni program investicione podrške zemljama i regionima koji su najviše pogođeni krizom. Ovde u Barseloni odobrili smo kredit od 1,5 milijardi evra Litvaniji, uskoro ćemo razgovarati o novoj pomoći Mađarskoj… Sa druge strane,ipak, pritisci za „brza rešenja” postoje. To je bilo vidljivo i tokom nedavnih pregovora sa predstavnicima evropske auto-industrije. „Samo dajte pare”, bio je apel. Na kraju smo se dogovorili oko kredita do tri milijarde evra, ali uz poštovanje našeg uslova da se taj novac dobrim delom upotrebi za ostvarivanje dugoročnih ciljeva za koje se zalažemo – kao što suefikasnije korišćenje fosilnih goriva i smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Dakle, komponenta odgovornog odnosa prema budućnosti je presudna.EIB podržava osmišljene razvojne projekte koji se brzo, u doglednoj budućnosti,mogu realizovati, ali koji pri tome moraju doprinositi trajnom društvenom boljitku.Istovremeno, oprezni smo.U ovoj fazi „previranja”nema problema sa otplatama kredita: u banci imamo listu kredita čiju realizaciju pratimo sa naglašenom pažnjom.Moram da istaknem da lista tih kredita danas nije ništa duža nego pre šest meseci.

Hoće li EIB možda biti prisiljena u ovom periodu „previranja” da smanji finansijsku podršku projektima izvan „briselske familije”, na primer balkanskim državama, recimo Srbiji...?

Naprotiv!EIB namerava da poveća investiciono-finansijsku aktivnost na Balkanu, a posebno u Srbiji. Opipljiv dokaz za to je i činjenica što upravo otvaramo kancelariju EIB u Beogradu.Balkan je naš najbliži sused.Kratkoročni izgledi su jedan nivo projekcija.Dugoročno gledano, uzimajući u obzir ideal evropskih integracija, smatramo da je u obostranom interesu, i Balkana i EU, da radimo na jačanju međusobnih spona, na zbližavanju.

Saradnja sa Srbijom je tu od ključnog značaja.EIB već podržava brojne projekte u Srbiji, ali ipak smatram da su razvoj i modernizacija infrastrukture od presudnog značaja za razvoj vaše zemlje, ali i za jače povezivanje sa jedinstvenim tržištem EU.

Istovremeno, EIB je već najavila da će do kraja aprila 2009. staviti 8,5 milijardi evra na raspolaganje bankarskom sektoru jugoistočne Evrope; tokom 2010. ta izdvajanja mogla bi da dostignu i 11 milijardi evra, ali oprezni smo.Sa druge strane, možemo za sada samo da nagađamo zašto se veliki deo tih već raspoloživih sredstava još ne koristi.U prvi mah smo mislili da lokalni bankari raspolažu manjkom informacija o pogodnostima ponuđenih kredita. Zatim smo i drastično pojednostavili proceduru izveštavanja o fazama realizacije već odobrenih kredita.

Međutim, čini mi se da glavni razlog za sporo aktiviranje raspoloživih kredita leži u nečemu drugom. Dobar deo banaka koje posluju u istočnoj i centralnoj Evropi–oko 80 odsto– ima sedište na zapadu kontinenta.Dakle, ako majkabanka u ovom periodu ima problema sa obezbeđivanjem kapitala, verovatno nije spremna da drugde preuzme nove, dodatne rizike.EIB o tome ovih dana razgovora sa nizom vodećih zapadnih bankarskih grupacija koje posluju na jugoistoku Evrope, rekao je za „Politiku” gospodin Filip Mejštat, predsednik Evropske investicione banke iz Luksemburga, inače najvećeg institucionalnog kreditora Srbije.