Силовање богиње правде

Шеф посланичке групе оптужио је половину владе за злочиначко удруживање, а министри те исте владе узвратили су му тужбама за клевету, док га портпарол премијерове странке сумњичи за уживање опијата. Истовремено, најбогатији Србин тог истог парламентарца и потенцијалног председничког кандидата јавно пита да ли је учествовао у његовој отмици, а специјални тужилац најављује да ће све ове наводе ипак испитати. Овако тренутно изгледа српска политичка сцена, иако су председнички избори само најављени. Знајући ажурност српског правосуђа, судски епилог међусобних оптужби биће познат када избори већ буду завршени (уколико до суђења икада и дође), а политички поени добијени на оптужбама преточени у изборне резултате.

– Уколико би се упустило у детаљну проверу свих медијских написа, тужилаштво би морало само тиме да се бави, а знамо да нам је правосуђе неефикасно. Нарочито ако се узме у обзир да већина пријава које се нађу у тужилаштвима често ни не садржи квалификацију неког кривичног дела за које би се тужилац могао "ухватити"– рекао је за "Политику" заменик председника Друштва судија Србије Омер Хаџиомеровић.

Данас готово да нема виђенијег политичара у Србији против кога се не воде судски процеси, и који своје колеге не изводи пред суд. Разлога никада не мањка – међусобне оптужбе за клевету, злоупотребу положаја, умешаност у убиства, отмице. Тако је лидер радикала и хашки оптуженик Војислав Шешељ својевремено оптуживао Зорана Ђинђића, Владана Батића и Душана Михајловића да спремају његову ликвидацију, а тадашњег министра полиције Михајловића и за организовање фингиране отмице Мирослава Мишковића да би Демократска опозиција Србије на тај начин добила пет милиона марака откупнине. Након хапшења чланова Макине групе, осумњичене за убиство генерала полиције Бошка Бухе, Шешељ је тврдио да су представници републичких власти повезани са криминалом, а тадашњи потпредседник Владе Србије Небојша Човић, да је "био у дослуху" са Максимовићем и групом која је планирала ликвидацију неких српских политичара. Човић му није остао дужан и узвратио је контраоптужбом: "да се ближе тренуци када ће бити потпуно разоткривено учешће Војислава Шешеља у трговини оружјем и ношења великих количина пара из Ирака", наводно "због националних интереса".
Оно што се дешава на политичкој сцени Србије, др Јово Бакић, социолог, објашњава политичком културом која је се није променила већ читав век.

"Између два светска рата било је и горих оптужби од оних које се могу данас чути. Политичари су се и тада међусобно оптуживали за издају земље. После Првог светског рата неки тадашњи политичари су се позивали на заслуге са Кајмакчалана, а после 5. октобра 2000. године неки непрекидно подсећају на своје учешће у демонстрацијама против Милошевића те да на основу тога имају већа права од других које углавном квалификују као издајнике, објашњава Бакић.

Неки политичари, попут Вука Обрадовића, председника Социјалдемократије, никада се нису политички опоравили од оптужби.

У време док је био потпредседник српске владе, колегинице из партије Јелена Миленковић и Љиљана Несторовић оптужиле су га за сексуално узнемиравање, након чега је Обрадовић експресно смењен, јер је процењено да је штетно да остане у влади. Суд је касније закључио да није крив.

И Дејан Михајлов, шеф изборног штава председничког кандидата Драгана Маршићанина доспео је на суд, али је он за разлику од Обрадовића признао "кривицу". Подсетимо, Михајлов је прозвао 17. маја 2004. године бившег премијера Зорана Живковића и лидера Демократске странке Бориса Тадића да саопште јавности ко је убио Ђинђића и навео да ће, ако они неће, то учинити ДСС. На саслушању у Специјалном суду, на суђењу оптуженима за убиство премијера, Михајлов је признао да је спорно саопштење било "део изборне кампање" и да представља "легитимну политичку борбу", а не изношење чињеница.

Некадашњи шеф Бироа за комуникације Владимир Беба Поповић најчешће се због оптужби које су изрицане на његов рачун, али и оптужби које је сам упућивао другима појављивао пред судом. Подсетимо, Поповић је оптуживао шефа БИА Радета Булатовића за велеиздају, а да су инспиратори атентата на премијера Ђинђића Војна служба безбедности, Српска православна црква, Српска академија наука и уметности.

Хаџиомеровић каже да се ипак никоме не може ускратити право да се обрати институцији, јер је то врло деликатно питање.

– Свако има право да поднесе кривичну пријаву. Нарочито када су политичари у питању, за које је Европски суд за људска права заузео став да, будући да обављају јавну функцију, морају да имају дебљи образ и мању кривичноправну заштиту – тврди Хаџиомеровић. Он истиче да, будући да судски процеси у Србији предуго трају, пресуда често нема снагу коју има нечија медијски пропраћена звучна оптужба.

Према његовом мишљењу, прави лек за заштиту правосуђа од политички обојених процеса је да грађани сами препознају у које се сврхе користе овакве кривичне пријаве.

– Политичари ће се тиме служити све док људи не препознају праве мотиве таквих њихових чинова. Знате, они користе познату формулу "све рибе живе у води – ракови живе у води – значи ракови су рибе" и то пролази код људи који не знају да у води живе и друге животиње". Док год грађани то не буду схватили, политичари ће покушавати да злоупотребљавају правосуђе – сматра Хаџиомеровић.

Бакић упозорава и да наши политичари који се тешко међусобно оптужују уопште не брину како ће оно што причају одјекнути ван граница земље.

"Они не размишљају о кредибилитету земље. У политичкој борби ипак не би требало да буду дозвољена сва средства. И у другим земљама политичари у предизборним кампањама износе прљав веш својих супарника, али ипак постоји нека граница", каже Бакић, уз опаску да много тога што кажу једни за друге није неистинито и да тек треба очекивати да се заиста неки политичари нађу иза браве.

-----------------------------------------------------------

Жртва "погрешне" интерпретације

Јавност у Србији била је затечена писањем немачког недељника "Шпигл" (чији је тираж већи од милион примерака), који је августа 2005. године објавио интервју са лидером Демохришћанске странке Србије и бившим министром правде Владаном Батићем, у коме је он наводно изјавио да су неки људи из кабинета Војислава Коштунице директно умешани у убиство Ђинђића, као и да је благослов за овај атентат дао лично српски патријарх Павле. Када су интервју "Шпиглу" пренели медији у Србији, Батић је одмах најавио тужбу против угледног немачког листа, демантујући да је у разговору уопште и поменуо патријарха. Када смо Батића јуче упитали за судбину најављене тужбе, одговорио је да тужбу никада није ни поднео.