Банкари на сигурном

Од почетка светске финансијске кризе, банке и осигуравајуће компаније широм света отпустиле су око 200.000 запослених и претрпеле губитке веће од 970 милијарди долара. Централе појединих банака које имају испоставе у Србији већ су сачиниле списак мера за кресање трошкова у земљама где посао више не цвета као раније, а оне укључују и отпуштање запослених.

У финансијском сектору Србије запослено је око 44.500 људи, а из домаћих банака и осигуравајућих кућа им поручују да нема разлога за панику.

– Последице светске кризе, која није више само финансијска, већ се осећају и у банкарско-финансијском сектору Србије који је, иначе, најразвијенији део националне привреде – каже др Бранко Живановић, ванредни професор Београдске банкарске академије. – У 35 домаћих банака, са више од 2.600 пословних јединица, запослено је више од 32.000 радника. Због пада привредне активности и повећања неликвидности, кредитна моћ становништва и кредитна активност банака биће битно смањена. Ипак, не треба очекивати велика отпуштања, јер национални банкарски систем је стабилан и не пати од ризичних пласмана, а под строгом је контролом Народне банке Србије.

Додуше, само банкарски сектор Велике Британије је најавио да је радно место 350.000 банкарских службеника под знаком питања, подсећа наш саговорник. Ако светска криза не почне да јењава, радна места у финансијском сектору у Србији могу бити доведена у питање, али сигурно не у првој половини пословне године и не у великом обиму – тврди Живановић.

Свођење броја запослених на неопходан број је уобичајено у свакој компанији, што важи и за банке. Мање је кредитно способних клијената и у нашој земљи, а и банке се све више окрећу модерној електронској понуди услуга. Ускоро ће много тога моћи да се обави посредством компјутера и банкомата, па би први на удару могли да се нађу шалтерски службеници.

Из највећих српских банака саопштавају да не планирају отпуштања, а неке чак рачунају и са новим запошљавањем.

Тако у Хипо Алпе-Адрија банци кажу да ће и током 2009. наставити ширење мреже и увећати број запослених. Досадашњи ефекти кризе на тржишту Србије, кажу, не намећу планирање смањења броја запослених.

У Уникредит банци не намеравају да у току ове године знатно повећају број запослених, осим у делу продаје. Рајфајзен банка ће задржати садашњи број филијала и 2.211 запослених, колико их је било и на крају 2008. Ерсте банка такође, како тврде из њене службе за односе са јавношћу, не намерава да сужава мрежу, нити да отпушта запослене. Од почетка јануара број запослених се повећао за осам људи, а ускоро почињу са радом филијале у Пожаревцу, Крушевцу, Јагодини и Новом Пазару.

И у осигуравајућим кућама прате дешавања на тржишту осигурања, па ће, кажу, у зависности од резултата пословања предузимати мере за очување радних места.

Највећа компанија „Дунав”, са око 2.500 запослених, за сада не планира отпуштања. Како је истакла Мила Јездимировић, в. д. генералног директора, биће потребно много знања како би се у што мањој мери осетиле све надолазеће опасности на тржишту, па се већ предузимају мере рационализације.

Судећи по тврдњи из Хипо лизинга и Хипо рента, где до сада није било отпуштања нити то планирају, за сада и на тржишту лизинг услуга пословање добро иде..

Бисерка Думић

----------------------------------------------------------

Брокерима се лоше пише

Када је реч о тржишту капитала, до последњег дана фебруара затворени су „ПС брокер”, „Атлас брокер” и „Јубмес брокер”. Остале су 84 брокерске куће које формално раде, а према неким проценама, до краја године тај број би могао да се преполови. У Комисији за хартије од вредности не могу да дају прогнозе док не добију извештај о пословању. Али, додају, сигурно је да ће неке престати да раде.