На руском губитак – на српском добитак

Никола Мартиновић, члан Управног одбора НИС-а, потврдио је јуче „Политици” да је упознат с причом да је један од руских представника Управног одбора НИС-а почетком марта поднео суду тужбу против Скупштине акционара НИС-а захтевајући поништење одлуке о пребијању дугова између ове нафтне компаније и државних предузећа – Србијагаса, Јата, Путева Србије, Железнице...

Мартиновић појашњава да захтев у коме се наводе разлози за тужбу није видео, али да му је познато да постоји намера да се оспори одлука Скупштине акционара НИС-а о узајамном прорачуну дивиденди и дугова државних компанија према НИС-у. Он не може да објасни како је руска верзија завршног рачуна према којој је НИС прошлу годину завршио с 3,8 милијарди динара губитка могла стићи на Скупштину акционара, а да пре тога није прошла седницу Управног одбора. И сам признаје да је пре два дана на сајту НБС видео овај негативни завршни рачун.

Истовремено не може да каже ни да ли је иједан од два завршна рачуна уопште потписан од стране менаџмента НИС-а. Он, с друге стране, тврди да држава Србија као доскорашњи стопостотни власник НИС-а има право на 50 одсто добити коју оствари НИС те је по том основу и могла и да донесе одлуку да се дугови пребијају. Тим пре што је реч о нераспоређеној добити ове компаније из ранијих година, 2006. и 2007, те ту нема ничег спорног. Држава је заправо одлучила да тај свој новац врати НИС-у тако што ће тим парама своја потраживања измирити Железница, Путеви Србије, Србијагас, Јат…

Дугови су били око осам милијарди динара и само је питање да ли је то руски партнер књижио или не, због чега је мањак и могао да настане.

Он додаје и да је пракса до сада увек била да се сви чланови УО упознају с проблемима и заједнички закључак проследе Скупштини акционара, која треба да расправља о завршном рачуну. Упитан да ли је било такве седнице УО НИС-а, Мартиновић каже, да, осим конститутивне седнице, друге није било, те да претпоставља да је руска страна директно послала завршни извештај Скупштини акционара. Он и поред свега верује да су се два завршна рачуна појавила као резултат неспоразума и да од ове тужбе, уколико стварно постоји, највероватније неће бити ништа, али не зато што ће неко предмет ставити у фиоку, већ зато што би влада и Гаспромњефт о свему требало да се договоре без суда како би се убудуће избегавали било какви слични проблеми.

Министар енергетике Петар Шкундрић, који је са српске стране представник у Скупштини акционара, током викенда међутим није одговарао на телефонске позиве тако да нисмо могли да проверимо да ли је упознат с овим негативним завршним рачуном који је стигао и у Министарство финансија.

Купопродајним уговором је иначе предвиђено да руска страна мора да има сагласност српског партнера како би се усвојио финансијски извештај. 

Извор из НИС-а који се цео радни век бави завршним рачунима каже за „Политику” да у праву могу бити и Руси и српска страна, све зависи на који се уговор позивају. По Међудржавном споразуму Влада Србије има права на расподелу дивиденди. По купопродајном уговору, међутим, ствари нису баш најјасније па испада да држава нема права на расподелу дивиденди. Уговором није прецизирано ни да ли је то трајно или само привремено, то је сада ствар тумачења и зато би ревизорска кућа КПМГ, коју је Гаспромњефт ангажовао, требало тај део да разјасни.

Упитан шта уколико ревизор каже да је ипак Гаспромњефт у праву и да је исказани губитак реалан, овај извор каже да у том случају држава мора да се договори с руским партнером како ће надокнадити овај дуг – кроз репрограм или сувласништво у фирмама од којих не може да наплати потраживања. Као што је био случај с Петрохемијом где се ишло на конверзију дуга, па НИС данас овде има власништво.

Он такође појашњава да је до ове рачуноводствене гимнастике од добити до губитка могло да дође како, најпре, због драстичног скока цене сирове нафте, а потом њеног суноврата са – 160 на 40 долара за барел.

Уколико је НИС у том часу имао на залихама нафту коју је плаћао по 130 долара, а цена горива на пумпама била адекватна цени црног злата од 60 долара, јасно је како се преко ноћи истопио профит НИС-а који је према званичним подацима, само за првих шест месеци 2008. године износио око 100 милиона евра.

По овом основу НИС је у другој половини године, када је нафта наставила да пада, забележио минус од чак 130 милиона евра. „Политикин” извор из НИС-а подсећа и да је Међудржавним споразумом прецизирано да после 31. децембра 2007. године, НИС не може додатно да се задужује без сагласности руске стране, што очигледно није испоштовано, јер се компанија током 2008. године додатно задужила за још око милијарду долара.

У истом документу пише и да се купује имовина са затеченим стањем на дан 31.12. 2007. године што значи да је квалитет имовине НИС-а на дан трансфера односно преузимања компаније –10.2 2009. аналоган оном од 31.12.2007? А јасно је да се имовина морала или повећавати или умањивати, каже овај извор.

Истовремено, уколико се исказани губитак покаже тачним, у буџет Србије се неће слити ниједан динар иако се то реално очекивало, каже овај извор и додаје да је најгоре то што банке неће бити вољне да дају кредите компанијама које негативно послују, што се, ако ревизор то потврди, може догодити и с НИС-ом.