Уметници – менаџери

Готово да је постало правило да се све важније кадровске промене у установама културе, смене, оставке, догађају крајем радне седмице, обично петком после подне. Викенд остаје да се, колико је могуће, смире страсти, а у понедељак следи права бујица узаврелих емоција, оштрих речи, коментара.

Протеклог петка министар културе Небојша Брадић, после боравка у Немачкој, претходно у Турској, Француској... и конструктивних разговора са немачким министром културе Берндом Нојманом, изнео је предлог да се убудуће директори установа културе, чији је оснивач Република Србија, и јавних установа у области информисања које су у надлежности Министарства, бирају јавним конкурсом.

Министарство културе сматра да је то најбољи начин да установама руководе компетентни људи, који ће умети да подигну стандарде уметничког стваралаштва на виши ниво, и искусни менаџери који ће унапредити пословање. На тај начин, саопштава Министарство, свима ће бити дата подједнака шанса да учествују у избору најбољих за спровођење одговорне културне политике која у први план ставља стручност.

Звучи охрабрујуће. До сада су, знамо, поједини челници институција културе бирани по политичкој припадности или пријатељским везама, па тек онда по уметничким заслугама. Мало кога је интересовао уметнички концепт, брижљиво сачињен програм. О менаџерским способностима да и не говоримо.

Политичка подобност у избору нових директора, по Брадићевим речима, неће бити пресудна, већ ће нови кандидати морати да понуде своје програме.

Чекајући пре неко вече почетак премијерног извођења представе „Нова Страдија” у холу Народног позоришта у Београду, брижљиво смо пратили долазак свих званица. Обично тако буде када се у националном театру очекује именовање новог управника. И док је Предраг Ејдус, после годину и по дана поново у својству глумца, са осмехом ушетао у своје позориште, нисмо приметили ниједног од потенцијалних кандидата који су протеклих дана помињани као његови наследници. И позоришна сала до пред сам почетак представе била је полупразна. Поред министра Брадића у ложи на првој галерији, одакле је помно пратио сценска дешавања, током трајања представе два места су била упражњена. Можда су кандидати који желе да конкуришу за место управника и те вечери остали код куће конципирајући своје програме, јер су им дојављене Брадићеве намере. Те вечери, ипак, приметили смо – дух Домановића и Нушића били су присутнији него икада у националном театру.

Ко ће бити нови управник Народног позоришта у Београду, односно Београдске филхармоније? Културна јавност с нестрпљењем ишчекује одговор.