Стјуардесе – бабице, психолози и спасиоци

Порођај у облацима – претварање бизнис класе у импровизовано породилиште, борба за живот путника који је доживео инфаркт, покушај отмице авиона, само су неке епизоде из богате историје „Јат ервејза”, о којима се и данас распредају легенде у ваздухопловним кулоарима. Иако је увођење санкција на авио-саобраћај 1992. године и укидање прекоокеанских летова десетковало „занимљивости” на 10.000 метара, с обзиром на то да летови по Европи не трају дуже од четири сата, Весна Ољача, персер и заменик шефа сектора стјуардеса у летачкој оперативи „Јата”, каже да се на импровизованој животној позорници, смештеној ни на небу ни на земљи, дешавају праве мини-драме.

Доказ тезе да живот пише романе био је и порођај у „Јатовом” боингу 707, који се десио 1975. године на интерконтиненталном лету ка Аустралији, када се на листи путника затекла и једна дама у поодмаклој трудноћи. Када су почели трудови, није било времена за повратак, али ни за слетање на неки од алтернативних аеродрома. Одељак у којем је седела будућа мајка одмах је претворен у породилиште, простор је ограђен,урађена је стерилизација неопходне опреме, а улогу главне бабице први и једини пут у животу добио је – стјуард Радоје Ракочевић, који је касније, на молбу родитеља, постао и кум здравом мушком детету и назвао га Јатко.

„На срећу, ’обнављање градива’ из ургентне медицине није толико често, али све стјуардесе једном годишње пролазе кроз обавезан професионални тренинг у ваздухопловно-медицинском центру, где се обучавају како да пруже прву помоћ. Иако је пилот дужан да преко разгласа упита ’има ли лекара у авиону’ и, иако статистике говоре да у 80 одсто случајева неки Хипократов посленик седи у авиону, ми смо едуковане да пружамо помоћ у случају хитних медицинских стања, а протоколи налажу да пилот затражи дозволу за слетање на најближи аеродром. Срећом, ми релативно ретко имамо такве ванредне ситуације у ваздуху, а борба са страхом од летења код путника је наш највећи професионални изазов”, каже Весна Ољача.

Иако статистика говори да око 40 одсто људи има турбуленције у пределу желуца када се налази 10.000 метара изнад земље, наша саговорница тврди да чак 90 одсто путника има страх од авиона и да у погледу одозго на минијатурне градове, планинске врхове и паперјасте облаке уживају углавном деца. А већина путника која има страх од летења напето ослушкује сваки звук који асоцира на отказивање мотора...

„Анксиозни путници обично улазе у авион са раширеним зеницама, пре смештања на седиште питају какво ће бити време на путу, а током лета се распитују одакле потичу звукови које чују. Њихова пажња мора се заокупити разговором, јер особа која има страх од летења обраћа пажњу на сваки звук. Свака турбуленција и ’пропадање’ авиона подгрејавају њихове страхове, а када персер каже да треба везати појасеве, јер се авион налази у зони немирног лета, обично траже пилуле за смирење или чашицу алкохола”, објашњава Весна Ољача.

Иако правила у међународном авио-саобраћају не дозвољавају да хронични болесници путују без лекарске пратње, односно ауторитативне потврде да ће одређена врста болесника поднети лет без последица, изненађења су увек могућа. Тако је новембра прошле године физиотерапеут женске кошаркашке екипе из „Хемофарм Штада” Даница Савовић у авиону „Луфтхансе” спасла живот једном старијем путнику који је доживео срчани удар. Она је, уз асистенцију техничке директорке клуба Јадранке Тркуље и тренера Марине Маљковић, указала свом сапутнику прву помоћ и успела да стабилизује његово здравствено стање, тако да није било потребе да авион ванредно слети.

Друга и мање позната прича са срећним крајем догодила се пре више од две деценије у „Јатовом” авиону који је летео на линији Подгорица-Београд, а киднапери су покушали да га преусмере на аеродром ка Кипру. Отмичари су, на срећу, били аматери и покушај отмице је осујећен захваљујући тренутку њихове непажње и брзој реакцији посаде. Због тога је саставни део редовног годишњег тренинга стјуардеса – обука за реаговање у свим ванредним ситуацијама.

„Прва лекција гласи – остати насмејан и прибран, јер су очи свих путника приликомсваке необичне ситуације уперене ка стјуардеси и, ако путници процене да су се домаћице авиона уплашиле, паника експоненцијално расте”, закључује Весна Ољача.

Катарина Ђорђевић

-----------------------------------------------------

Лете и у 50. години

Велика „Јатова” флота некада је бројала више од 1.500 стјуардеса, а данас се на платном списку националног авио-превозника налази око 250 стјуардеса, у доби од 19 до 50 година. Услов без кога се не може постати домаћица авиона, осим савршеног знања енглеског и најмање још једног страног језика, јесу савршене психофизичке способности. У последњих пет година младе стјуардесе примају се по основу уговора о раду и углавном лете у сезони.