Косовски бој на Малдивима

Косово је данас једна од централних тема унутрашње политичке борбе на Малдивима! Мохамед Нашид, председник ове државице састављене од 1.200 острва у индијском океану, са око 350.000 становника, наложио је полицији да истражи да ли су владини званичници примили мито од два милиона долара да би Малдиви признали једнострано проглашену независност јужне српске покрајине.

Новац је, како пишу малдивски медији, стигао од Беџета Пацолија, контроверзног косовског бизнисмена и председника опозиционе странке Алијансе ново Косово, који је, иначе, први и објавио вест о признању. Присвајајући заслуге за одлуку Малдива, он је, како оцењују медији, желео да подигне рејтинг своје партије.

Малдиви су, иначе, 55. држава која је признала самопроглашену независност Косова. Одлука о томе донета је још крајем јануара, а званично је саопштена 19. фебруара. И малдивски министар спољних послова Ахмед Шахид и потпредседник Пацолијеве странке Ибрахим Маколи демантовали су наводе медија са Малдива.

И док је министар Шахид детаљно образлагао како је дошло до признавања Косова, да је то последица „препоруке” која је стигла из САД и Велике Британије, као и да иза оптужби за мито стоји опозиција, због предстојећих парламентарних избора, Пацоли је за све оптужио српску владу и Срђу Поповића, некадашњег лидера Отпора, а садашњег извршног директора невладине организације Центар за примењене ненасилне акције и стратегије (CANVAS).

Како је Пацоли изјавио за Интернет сајт „Balkan Insight”, Поповић је на Малдивима водио тим људи који је међу опозиционим партијама требало да лобирају како би под њиховим притиском председник Малдива затражио покретање истраге о миту.

Поповић за „Политику” потврђује да је недавно боравио на Малдивима али, како каже, пре свега у жељи да испуни обећање дато пријатељима из некада опозиционе Малдивске демократске партије, међу којима је и садашњи председник Нашид, да ће се видети на „слободним Малдивима”. Октобра 2000. године, наиме, Малдиви у револуцији која је личила на ону српску од пре осам и по година, после више од 30 година са власти сменили су диктатора Мамун Абдул Гајома.

Нисам, међутим, могао да избегнем ни тему Косова, због локалног скандала са истрагом против малдивског министра спољних послова. Доста времена са домаћинима посветио сам и проблему Косова. Као пријатељ и патриота покушао сам да им објасним да легализација насилног сепаратизма, што проглашење и признање независности Косова де факто јесте, има и те како утицаја и на њихов регион. Рекао сам им да то охрабрује насилни сепаратизам свуда, и конкретно споменуо Тамиле у Шри Ланки, екстремисте на Филипинима, где су се спорадични сукоби од прошлогодишњег признавања Косова разбуктали у прави рат са много цивилних жртава и више од 70.000 избеглица. А то је све у малдивском „комшилуку” – каже Поповић и додаје да „ако се такво изношење разумних чињеница у корист земље коју волиш зове ’лобирање’, онда признајем да сам лобирао”.

Неспорно да је Пацоли лобирао како би Малдиви признали Косово, на шта указује и његова преписка са министром спољних послова ове државе. Непосредно пре одлуке о признању, министар Шахид је Пацолија, заједно са америчким амбасадором Робертом Блејком, обавестио да је то само питање времена, те да ће информација бити објављена на званичној Интернет презентацији министарства 6. фебруара.

– О томе сам обавестио амбасадора Блејка и Пацолија, јер су они у вези са тим питањем били у контакту са мном – објашњавао је касније у медијима министар Шахид додајући да се не може порећи да је Пацоли доста пажње посветио Малдивима, као и да се први пут са њим срео у Њујорку.

М. Р. Петровић

---------------------------------------------------------

Поповић и председник Малдива

Садашње малдивско државно руководство и представнике њихових невладиних организација Срђа Поповић познаје још из времена када је председник Мохамед Нашид био у кућном притвору. Док су још били у опозицији, 2005. године, прокријумчарили су y земљу копије документарца о 5. октобру „Рушење диктатора” и превели га на свој језик и изашли на улице са стиснутим песницама.

„Затим смо се потпуно случајно срели на једној конференцији у Француској и од тадa је моја организација CANVAS неколико пута радила са њиховим партијским и НВО активистима у техникама мобилизације, регрутације чланства. Увек је узбудљиво и необично кад неког упознате у кућном притвору или се виђате у ’дубокој илегали’, а неколико година касније морате да ставите кравату да бисте га срели на високој државној функцији”, каже Поповић.