Kosovski boj na Maldivima

Kosovo je danas jedna od centralnih tema unutrašnje političke borbe na Maldivima! Mohamed Našid, predsednik ove državice sastavljene od 1.200 ostrva u indijskom okeanu, sa oko 350.000 stanovnika, naložio je policiji da istraži da li su vladini zvaničnici primili mito od dva miliona dolara da bi Maldivi priznali jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.

Novac je, kako pišu maldivski mediji, stigao od Bedžeta Pacolija, kontroverznog kosovskog biznismena i predsednika opozicione stranke Alijanse novo Kosovo, koji je, inače, prvi i objavio vest o priznanju. Prisvajajući zasluge za odluku Maldiva, on je, kako ocenjuju mediji, želeo da podigne rejting svoje partije.

Maldivi su, inače, 55. država koja je priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova. Odluka o tome doneta je još krajem januara, a zvanično je saopštena 19. februara. I maldivski ministar spoljnih poslova Ahmed Šahid i potpredsednik Pacolijeve stranke Ibrahim Makoli demantovali su navode medija sa Maldiva.

I dok je ministar Šahid detaljno obrazlagao kako je došlo do priznavanja Kosova, da je to posledica „preporuke” koja je stigla iz SAD i Velike Britanije, kao i da iza optužbi za mito stoji opozicija, zbog predstojećih parlamentarnih izbora, Pacoli je za sve optužio srpsku vladu i Srđu Popovića, nekadašnjeg lidera Otpora, a sadašnjeg izvršnog direktora nevladine organizacije Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije (CANVAS).

Kako je Pacoli izjavio za Internet sajt „Balkan Insight”, Popović je na Maldivima vodio tim ljudi koji je među opozicionim partijama trebalo da lobiraju kako bi pod njihovim pritiskom predsednik Maldiva zatražio pokretanje istrage o mitu.

Popović za „Politiku” potvrđuje da je nedavno boravio na Maldivima ali, kako kaže, pre svega u želji da ispuni obećanje dato prijateljima iz nekada opozicione Maldivske demokratske partije, među kojima je i sadašnji predsednik Našid, da će se videti na „slobodnim Maldivima”. Oktobra 2000. godine, naime, Maldivi u revoluciji koja je ličila na onu srpsku od pre osam i po godina, posle više od 30 godina sa vlasti smenili su diktatora Mamun Abdul Gajoma.

Nisam, međutim, mogao da izbegnem ni temu Kosova, zbog lokalnog skandala sa istragom protiv maldivskog ministra spoljnih poslova. Dosta vremena sa domaćinima posvetio sam i problemu Kosova. Kao prijatelj i patriota pokušao sam da im objasnim da legalizacija nasilnog separatizma, što proglašenje i priznanje nezavisnosti Kosova de fakto jeste, ima i te kako uticaja i na njihov region. Rekao sam im da to ohrabruje nasilni separatizam svuda, i konkretno spomenuo Tamile u Šri Lanki, ekstremiste na Filipinima, gde su se sporadični sukobi od prošlogodišnjeg priznavanja Kosova razbuktali u pravi rat sa mnogo civilnih žrtava i više od 70.000 izbeglica. A to je sve u maldivskom „komšiluku” – kaže Popović i dodaje da „ako se takvo iznošenje razumnih činjenica u korist zemlje koju voliš zove ’lobiranje’, onda priznajem da sam lobirao”.

Nesporno da je Pacoli lobirao kako bi Maldivi priznali Kosovo, na šta ukazuje i njegova prepiska sa ministrom spoljnih poslova ove države. Neposredno pre odluke o priznanju, ministar Šahid je Pacolija, zajedno sa američkim ambasadorom Robertom Blejkom, obavestio da je to samo pitanje vremena, te da će informacija biti objavljena na zvaničnoj Internet prezentaciji ministarstva 6. februara.

– O tome sam obavestio ambasadora Blejka i Pacolija, jer su oni u vezi sa tim pitanjem bili u kontaktu sa mnom – objašnjavao je kasnije u medijima ministar Šahid dodajući da se ne može poreći da je Pacoli dosta pažnje posvetio Maldivima, kao i da se prvi put sa njim sreo u Njujorku.

M. R. Petrović

---------------------------------------------------------

Popović i predsednik Maldiva

Sadašnje maldivsko državno rukovodstvo i predstavnike njihovih nevladinih organizacija Srđa Popović poznaje još iz vremena kada je predsednik Mohamed Našid bio u kućnom pritvoru. Dok su još bili u opoziciji, 2005. godine, prokrijumčarili su y zemlju kopije dokumentarca o 5. oktobru „Rušenje diktatora” i preveli ga na svoj jezik i izašli na ulice sa stisnutim pesnicama.

„Zatim smo se potpuno slučajno sreli na jednoj konferenciji u Francuskoj i od tada je moja organizacija CANVAS nekoliko puta radila sa njihovim partijskim i NVO aktivistima u tehnikama mobilizacije, regrutacije članstva. Uvek je uzbudljivo i neobično kad nekog upoznate u kućnom pritvoru ili se viđate u ’dubokoj ilegali’, a nekoliko godina kasnije morate da stavite kravatu da biste ga sreli na visokoj državnoj funkciji”, kaže Popović.