Шопинг молови „гутају” тржне центре

Београд ће за две недеље бити богатији за још један велики трговински центар. Под кровом новобеоградског здања на Ушћу од 130.000 квадрата, осим хипермаркета и 160 продавница светских брендова (који досад углавном нису били заступљени на нашем тржишту), наћи ће се куглана, сала за рекреацију, играоница за децу, кафићи, барови,посластичарнице и ресторани. Посебна атракција биће десет модерних биоскопских сала. 

У време када је пројектован, процењивано је да ће кроз овај шопинг мол дневно пролазити и по 50 000 људи, па није било бојазни да ће дворане чамити празне. Да ли ће „МПЦ холдинг”, власника Петра Матића, који је у ову инвестицију уложио око 150 милиона евра, оплодити новац онолико брзо колико је очекивано време ће показати.

Отварање највећег трговинског центра на Балкану изнова покреће питање хоће ли његово позиционирање на тржишту „прогутати” мале тржне центре, који из године у годину губе трку са горостасима попут „Делта ситија” и „Меркатора”. Да поремећај постоји говоре драстичне разлике у цени закупа простора – локал од двадесетак квадрата у Чумићевом сокачету, у најужем центру града, може да се изнајми за 300 евра месечно, док у „Делта ситију”, само за квадрат треба спремити око 80 евра, не рачунајући ПДВ.

Јовица Јаковац, директор београдског представништва „Колијерс интернешенела”, тврди да још један нови шопинг мол на тржишту не може да изазове потрес.

– У граду од два милиона становника какав је Београд сасвим сигурно може успешно да послује шест-седам великих трговинских центара. Услов је да они буду равномерно распоређени у свим деловима града, и у Медаковићу, и Вишњици, и уз Ибарску магистралу – истиче Јаковац.

Своју тезу поткрепљује подацима да у двоструко мањем Загребу ради пет шопинг молова и још неколико се гради, а Букурешт, по величини сличан Београду, има их 14.

Некада елитни трговински центри Чумићево сокаче, „Стакленац”, ТЦ „Сремска” или „Сити пасаж” сада зјапе сабласно празни на скупим локацијама. Разлог је, објашњава директор „Колијерса”, неплански концепт пословања и њихова неконкурентност, односно неприлагођеност садашњим условима трговања.

И градска управа је свесна да полупразни трговински центри окупирају најбоље локације, али нема механизме да одређује њихову намену јер је реч о приватној имовини. Да би опстали неопходно је да самоиницијативно ухвате корак са трендом пословања оваквих објеката.

– Мана тржних центара у центру града је првенствено недостатак паркинг простора. Пре десетак година предлагано је да се ови објекти пренамене, али како су они, махом, зидани са привременим дозволама тешко је размишљати о њиховој будућности јер сваког тренутка могу да буду уклоњени – каже Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда.

Овај проблем, према њеном мишљењу, може да буде решен увођењем градске ренте по узору на европске градове.

– Ако имате локал на екстра месту за који плаћате баснословну закупнину, хтели или не бићете присиљени да се бавите делатношћу која ће доносити велики новац и да уз то гланцате и одржавате „своје двориште”– предлаже Глигоријевићева.

Да би трговински центар доносио профит газди и успешно пословао потребно је низ припрема. Према речима Срђана Вујичића, директора „Кинг стрџа”, прво на реду је позиционирање пројекта и анализа локације, као и пажљиво урађен идејни и главни пројекат.

– Битна је целовитост, повезаност и функционалност свих делова, а не уситњавање локала и уштеда на заједничким просторима. Не треба заборавити да су одабир и позиционирање будућих станара, али и управљање центром гарант доброг пословања–наглашава Вујичић.

Можда се деведесетих година није размишљало у глобалним размерама, али то није главни разлог због којег је као у тржном центру „Миленијум” продаја опала 100 посто.

– Држава само гледа како да нам повећа намете. Зашто нас не би ослободила дела пореза ако запослимо одређен број радника, као што то чине владе развијених западних држава – предлаже власница једног од локала у „Миленијуму”. Она га ни у сну не би продала јер га је крваво отплаћивала, а и била би само на губитку. Пре десетак година квадрат на Обилићевом венцу у фази грубих радова плаћала је 10.000 евра, а сада се само неколико улица даље локал од 17 квадрата у „Чумићу” може пазарити за 50.000 евра.

--------------------------------------------------

Квадрати говоре

Трговински центри,подсећа Срђан Вујичић, могу се класификовати на: класичан шопинг мол као што су „Делта” и „Ушће”, галерија шопинг мол – попут „Меркатора”, „Зире” и „Имо центра” – и „Биг бокс” (концепт велепродаје обично у приземљу са великим паркингом испред).

– Доскоро једине трговинске центре у Београду, „Сити пасаж”, „Чумић”, „Футура”, „Миленијум” тешко је категоризовати. Премда би се најпре могли сврстати у галерија шопинг молове, непрецизна квалификација ових центара последица је нејасног концепта развоја приликом њиховог грађења. Инвеститори су тежили да извуку што више квадратаида их продају по највећој могућој цени – објашњава Вујичић.