Šoping molovi „gutaju” tržne centre

Beograd će za dve nedelje biti bogatiji za još jedan veliki trgovinski centar. Pod krovom novobeogradskog zdanja na Ušću od 130.000 kvadrata, osim hipermarketa i 160 prodavnica svetskih brendova (koji dosad uglavnom nisu bili zastupljeni na našem tržištu), naći će se kuglana, sala za rekreaciju, igraonica za decu, kafići, barovi,poslastičarnice i restorani. Posebna atrakcija biće deset modernih bioskopskih sala. 

U vreme kada je projektovan, procenjivano je da će kroz ovaj šoping mol dnevno prolaziti i po 50 000 ljudi, pa nije bilo bojazni da će dvorane čamiti prazne. Da li će „MPC holding”, vlasnika Petra Matića, koji je u ovu investiciju uložio oko 150 miliona evra, oploditi novac onoliko brzo koliko je očekivano vreme će pokazati.

Otvaranje najvećeg trgovinskog centra na Balkanu iznova pokreće pitanje hoće li njegovo pozicioniranje na tržištu „progutati” male tržne centre, koji iz godine u godinu gube trku sa gorostasima poput „Delta sitija” i „Merkatora”. Da poremećaj postoji govore drastične razlike u ceni zakupa prostora – lokal od dvadesetak kvadrata u Čumićevom sokačetu, u najužem centru grada, može da se iznajmi za 300 evra mesečno, dok u „Delta sitiju”, samo za kvadrat treba spremiti oko 80 evra, ne računajući PDV.

Jovica Jakovac, direktor beogradskog predstavništva „Kolijers internešenela”, tvrdi da još jedan novi šoping mol na tržištu ne može da izazove potres.

– U gradu od dva miliona stanovnika kakav je Beograd sasvim sigurno može uspešno da posluje šest-sedam velikih trgovinskih centara. Uslov je da oni budu ravnomerno raspoređeni u svim delovima grada, i u Medakoviću, i Višnjici, i uz Ibarsku magistralu – ističe Jakovac.

Svoju tezu potkrepljuje podacima da u dvostruko manjem Zagrebu radi pet šoping molova i još nekoliko se gradi, a Bukurešt, po veličini sličan Beogradu, ima ih 14.

Nekada elitni trgovinski centri Čumićevo sokače, „Staklenac”, TC „Sremska” ili „Siti pasaž” sada zjape sablasno prazni na skupim lokacijama. Razlog je, objašnjava direktor „Kolijersa”, neplanski koncept poslovanja i njihova nekonkurentnost, odnosno neprilagođenost sadašnjim uslovima trgovanja.

I gradska uprava je svesna da poluprazni trgovinski centri okupiraju najbolje lokacije, ali nema mehanizme da određuje njihovu namenu jer je reč o privatnoj imovini. Da bi opstali neophodno je da samoinicijativno uhvate korak sa trendom poslovanja ovakvih objekata.

– Mana tržnih centara u centru grada je prvenstveno nedostatak parking prostora. Pre desetak godina predlagano je da se ovi objekti prenamene, ali kako su oni, mahom, zidani sa privremenim dozvolama teško je razmišljati o njihovoj budućnosti jer svakog trenutka mogu da budu uklonjeni – kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.

Ovaj problem, prema njenom mišljenju, može da bude rešen uvođenjem gradske rente po uzoru na evropske gradove.

– Ako imate lokal na ekstra mestu za koji plaćate basnoslovnu zakupninu, hteli ili ne bićete prisiljeni da se bavite delatnošću koja će donositi veliki novac i da uz to glancate i održavate „svoje dvorište”– predlaže Gligorijevićeva.

Da bi trgovinski centar donosio profit gazdi i uspešno poslovao potrebno je niz priprema. Prema rečima Srđana Vujičića, direktora „King strdža”, prvo na redu je pozicioniranje projekta i analiza lokacije, kao i pažljivo urađen idejni i glavni projekat.

– Bitna je celovitost, povezanost i funkcionalnost svih delova, a ne usitnjavanje lokala i ušteda na zajedničkim prostorima. Ne treba zaboraviti da su odabir i pozicioniranje budućih stanara, ali i upravljanje centrom garant dobrog poslovanja–naglašava Vujičić.

Možda se devedesetih godina nije razmišljalo u globalnim razmerama, ali to nije glavni razlog zbog kojeg je kao u tržnom centru „Milenijum” prodaja opala 100 posto.

– Država samo gleda kako da nam poveća namete. Zašto nas ne bi oslobodila dela poreza ako zaposlimo određen broj radnika, kao što to čine vlade razvijenih zapadnih država – predlaže vlasnica jednog od lokala u „Milenijumu”. Ona ga ni u snu ne bi prodala jer ga je krvavo otplaćivala, a i bila bi samo na gubitku. Pre desetak godina kvadrat na Obilićevom vencu u fazi grubih radova plaćala je 10.000 evra, a sada se samo nekoliko ulica dalje lokal od 17 kvadrata u „Čumiću” može pazariti za 50.000 evra.

--------------------------------------------------

Kvadrati govore

Trgovinski centri,podseća Srđan Vujičić, mogu se klasifikovati na: klasičan šoping mol kao što su „Delta” i „Ušće”, galerija šoping mol – poput „Merkatora”, „Zire” i „Imo centra” – i „Big boks” (koncept veleprodaje obično u prizemlju sa velikim parkingom ispred).

– Doskoro jedine trgovinske centre u Beogradu, „Siti pasaž”, „Čumić”, „Futura”, „Milenijum” teško je kategorizovati. Premda bi se najpre mogli svrstati u galerija šoping molove, neprecizna kvalifikacija ovih centara posledica je nejasnog koncepta razvoja prilikom njihovog građenja. Investitori su težili da izvuku što više kvadrataida ih prodaju po najvećoj mogućoj ceni – objašnjava Vujičić.